Djevojka s HOTLINE...

Cijeni riječi.....svaka od njih, može biti tvoja posljednja....

10.10.2006.

HELLO!!!

Nije me bilo jakooooo dugo.... iz opravdanih razloga...Uglavnom tu sam, nedostajali ste mi i nadam se da me niste zaboravili. Pozdrav od vaše hotgirl!

03.07.2006.

Naslov

Opet na poslu...grrr! Bila sam s Adom tri dana u Dubrovniku i jedina zamjerka je što nismo ostali bar jos malo....bilo nam je prelijepo. Bez ikakvih obaveza, samo nas dvoje, po cijeli dan izležavanje....ma uživancija!
Sad me malo nakon plaže, sunca, mora,... nervira ova kiša, ali...nek' se malo spustila temperatura-bilo je nemogućih vrućina.
Imamo puno posla večeras, tako da sam prisiljena ostaviti se tipkanja. Pišem možda kasnije.
Puno pozdrava od vaše hotgirl!

29.06.2006.

Svi idu dalje i ja sa njima....životni pravac moram da pratim...a toliko divnih časova ima, u koje želim da se vratim....u svoju prošlost ne mogu stići, sve da poživim godina dvesta.....život je jednosmerna cesta.... (Balašević)

Ovaj mi dan uvijek donosi tugu...nekad sam ga, doduše voljela, ali samo zato što sam znala da će se tata javiti, barem na minut, da mi poželi puno sreće i kaže mi da me voli... A onda sam odrasla i shvatila da jedan poziv u godini ne znači da te neko voli....bar ne onako, kako bi trebalo. Jer šta vrijedi jedan dan, samo jedan, jedini, obični dan, naspram 364 ostala, u kojima nisam imala njegovu "ljubav", pažnju, pozive?...
25.....hmmm...zar je moguće da imam već toliko?
Ljudi moji, stari se....poz od vaše hot girl!!!

28.06.2006.

Pakleno.....

Jedan od kućnih poslova koji najviše mrzim je- peglanje. A još kad se pegla po ovoj vrućini, čovjek ne može, a da se ne zapita, šta je skrivio, za takvu kaznu....užas...
Maloprije me zvala Amra, (jaranica čiji me bivši zvao na hot) kaže da je upoznala super momka preksinoć u gradu i da večeras izlazi s njim. Baš mi je drago zbog nje, mislim da je konačno red, da pored sebe ima osobu koja je zaslužuje.
Sinoć sam prespavala na poslu skoro dva i po sata, a onda me probudio poziv nekog lika iz Mostara, koji nije mogao da spava, pa je nazvao da ubija vrijeme. Pričao mi je viceve do pola 7 jutros. Dok sam pričala s njim, imala sam još par drugih poziva, na koje sam odgovorila, a on me čekao na liniji. Slušao je kako dahćem trkačima i umirao od smijeha.
Slijedeći mjesec šefica organizuje kurs, za nove djevojke hota, koji ćemo voditi Maja i ja s našeg hota i još dvije djevojke s drugog hota, koje su bile s nama u Njemačkoj. Ma to će da bude ludnica! Uglavnom, bit će dodatno plaćeno, što nam naravno jako odgovara, pa se iz tog razloga radujemo toj "kurs-avanturi".
Postoji mogućnost da krajem ljeta, šefica kupi još 10-tak brojeva, što znači da će nam trebati novih djevojaka. Napreduje nam firma, nema šta!
Dok nisam počela da šištim ko pretis lonac od ove vreline, odoh pod tuš.
Puno pozdrava od vaše hot hirl!

28.06.2006.

Užas zvani - DOSADA!!!

Za nepovjerovati - sama sam večeras...Majček je bolesna, nije mogla doći, Alma ima neku svadbu sutra, pa je preskočila smjenu, Dženi na moru (blago njoj)....
Od početka smjene, do maloprije, ubijala sam se od posla, a sad se ubijam od dosade...zovu samo trkači.
Kad malo bolje razmislim, ne znam da li bih bila u stanju raditi sama, recimo kući i sl. Ipak uz ostale djevojke, nekako se sve ovo lakše podnese...a i noć naravno, brže prođe...
Joj, zaspat ću ako uskoro ne primim neki normalni, talk poziv....
Pozz od hot girl!
P.S. Da možda ostavim broj??? :)))

27.06.2006.

ČITA ME BRAT!

Maloprije izađoh iz kupatila, super raspoložena, nakon divne, opuštajuće kupke, uđoh u sobu da uzmem neku kremu i ....skamenih se! Moj brat sjedi za kompom i čita blog "Djevojka s HOTLINE"...
Osjećala sam se nekako...ma ne znam ni sama...pretpostavila sam da mu nije bilo teško pogoditi čiji je blog. Ado i sva dešavanja s njim, ispiti, vanredno školovanje, noćne smjene na "pričaonici"...
Primjetio je da sam izgubljena, kao malo djete, kad ga uhvate u belaju. Nasmješio se i rekao, onako bratski (kao da je on stariji od mene 8 godina) : "Seko cooliraj, skont'o sam ja jos davno, ali nisam htio da ti kazem".
Onda smo pričali, onako pravo jaranski, rekao mi je da je njemu to ok i da je ponosan na mene, jer se borim i trudim se olakšati mami. Poslije me malo zezao, da će svim jaranima "narediti" da zovu hot, da bih imala što bolji procenat (ipak i on bi na more s rajom-a seka ima dobru platu).
Sad mi je tako lakše, jer zna i ne moram mu više petljati, mogu pričati s njim o tome, računati na njegovo razumjevanje i podršku.
Puno pozz od vaše hot girl!

26.06.2006.

Koliko snova zauvijek pokopanih, u lažnim iluzijama o njihovom ostvarenju....koliko lažnih obećanja...koliko nesvjesno pređenih mladosti, koje su otišle putem smrti, ni same ne znajući zašto?
Gledah maloprije na Kantonalnoj tv, neku reportažu o ovisnicima...i osjećam kako mi se želudac grči...okreće...boli...
Sjećam se nekih davno izgubljenih prijatelja...igrali smo žmire, fudbala s dječacima...u ratu, u smrdljivim podrumima, danima šutali remija, dijelili kikiriki puter....Prvi derneci, s prvim pivom u ruci....prve ljubavi....a onda odvajanja...podjela u grupe onih što duvaju i onih koji ne...sve rjeđa pozdravljanja, kada se sretnemo u prolazu....sve češće priče među rajom "jesi čuo/la za Mikija, Dadu, Lanu....? Na horsu je."
Koja kuja zna biti ova sudbina?! Izašli iz rata, živi i zdravi....ali izgubili bitku protiv samih sebe i šprice...
Mnogi od njih, više nisu tu....oni koji jesu i dalje su samo sjene, nemoćne da nakon toliko vremena kažu "ne".
Šta reći, a da dosad već nije rečeno? I ima li ikakavog smisla pričati, kad riječi upozorenja ne stižu do onih, kojima su upućene?
Boli me problem ovisnosti, jer toliko dragih ljudi izgubila sam u toj oluji zla....
BOLI ME, A NIŠTA KONKRETNO NE MOGU UČINITI, DA POMOGNEM...

25.06.2006.

Opet nemam pojma "kako se zove" naslov!!!

Nekako mi je večeras baš bilo mrsko izaći iz trenerke i krenuti na posao. Prekinula se divna ljetna noć....bila sam s Adom kući, prvo smo gledali neki jako dobar film, uz kikiriki, colu i češkanja po glavi (ima li neko da nije lud za tim?!), poslije smo sjedili na balkonu, pili kafu i pričali o ....ničemu, o svačemu. Mene definitivno sitnice čine sretnom...
Pozz od vaše girl!

25.06.2006.

Pogledaj dom svoj anđele!!!!

Sprat ispod mene, živi četveročlana porodica-bračni par, s dva mala sina. On ima 43 godine, bez posla je... umjesto vode pije "klipaču", kad je trijezan, povučen je i šutljiv, kad je pijan, prilično je glasan, nerijetko i agresivan. Ona ima 26 godina, udala se za njega u 17., inače je iz nekog malog sela iz Hercegovine i na početku braka bila je srećna udavši se za tipa iz Sarajeva.
Jednom prilikom zvala me da siđem do nje, sin joj je bio bolestan, pa me zamolila da joj pomognem oko njega. Nije mi bilo teško, učinila sam to rado. Dok smo malog muntale da obloge za skidanje temperature nisu ništa strašno i ako nas pusti da mu navučemo čarape natopljene sirćetom, vodit ćemo ga na kolače, pojavio se njen muž, s kojim inače nikad nisam progovorila više od "zdravo, kako si". Sjeo je, uz uzdah "jesam se umorio" i kao da je nešto čekao. Skontala sam da je ona nekako uznemirena, ali nisam kužila zašto. Onda sam slučajno primjetila njegov "išaret" pogled, kojim je sasjekao, nakon čega je ustala, otišla do kupatila, s lavorom vode u rukama, kleknula na pod ispod njega, skinula mu čarape i počela prati noge. Ja sam nekako svim srcem zažalila što sam tu...najviše zbog nje, jer sam vidjela da joj je nezgodno što to gledam.
Mnogo puta u noći, probudi me njegova galama, plač nje i njenih sinova...valjda je idiotu "hvala" za pranje nogu, dijeljenje batina i razbijanje po stanu.
Maloprije sam otišla do prodavnice i pri povratku, njihov mali sin mi se poželio pred zgradom - dobio je zmaja od nekog malca iz komšiluka i zapetljao mu se za drvo. Dok je pričao o podvigu kojim je pokušavao skinuti zmaja s drveta, tužno je rekao "Možeš misliti ....., tri marke stoji na drvetu bezveze". Nešto mi se stislo pravo... Dijete od 4 godine, puno bola zbog gubitka tri pišljive marke. Kupit ću mu novog zmaja....možda ga bar u igri, odvede u neki bolji svijet, gdje nema očeva alkoholičara, koji zbog alkohola, djeci nisu u stanju priuštiti ni čokoladu...

24.06.2006.

TREĆA SMJENA ....

Smorio nas neki tip...Dva i po sata smo mu dahtale-nikako da svrši. Mjenjale slušalice, poze i šta sve ne...on samo stenje i stenje...ali da odstenje - nikako! Uhhh.
Alma nas je zarazila nekom igricom, samo što se još ne tučemo koja će za komp i kad neka od nas ima poziv, ostale se raduju, što je red za igranje manji. Ma baš smo ko djeca!
Maja nam je malčice tužna-Robi je otišao, pa je puca crnjak.
Ja sam nekako bezvoljna, valjda mi treba vremena da se odmorim od ispita.
Ado mi večeras predlagao da uzmem dva slobodna dana, da odemo na more - morat ću da porazmislim o tome. A kako sam krenula, na kraju mjeseca imat ću više slobodnih, nego radnih dana. Te ispiti, pa odmor od njih....:)) al' hajd', ne može se stalno ni raditi.
Pozdrav od hot girl!

22.06.2006.

Golupčići moji sjatki :)

Moja Majček doživjela sinoć prelijepo iznenađenje - došao Robi!!! Nije joj rekao da dolazi, samo je nazvao kad je stigao, pričali ono kao da je gore - kad 15 minuta nakon razgovora, zove i kaže siđi ispred zgrade. Maja naravno kontala da se zeza - pogleda kroz prozor, kad Robert stvarno dole.
Nije radila sinoć, a neće ni večeras, jer se on vraća sutra naveče. Heh, koja čuda radi ta ljubav!
Puno pozz od vaše girl!

20.06.2006.

:)))

Konačno je sve iza mene...stvarno, slomili su me ispiti. Položila sam svih 13, prolazim vrlodobrim i ostaje jos maturski u avgustu. Ako kažem da sam zaboravila šta znači naspavati se-neću nimalo pretjerati. Ali, bar je vrijedilo. A i koštalo - bez uračunatog maturskog, dosad sam ovu školu platila 2975 km!!!
Sad će tek muke oko upisa na fax, ali oko toga ću da se sikiram kad se malo odmorim od svega ovoga. I kad skupim lovu za upis :)
Ovo bi bio post nabrzaka samo da vam se javim, pa eto, pišem uskoro.
Puno pozz od vaše girl!

16.06.2006.

(M)UČENJE....

Ispiti počinju već ujutro...a trebali 18. Večeras sam uzela slobodno s posla i evo upravo sad razmišljam da bih više voljela da sam na poslu, nego što sjedim s velikom šoljom kafe ispred sebe i gomilom raznoraznih skripturina, sveski i knjiga... Imam osjećaj da će mi mozak eksplodirati - stvarno sam se preforsirala.
Držite mi fige - sutra imam 4 ispita, u subotu takođe 4, a u ponedjeljak 5!!!!!!! Uhhhhh....
Pozz od vaše hot girl!

13.06.2006.

Samo jedna sms poruka, bila je dovoljna da nam donese toliko problema, sumnji,...da uništi sreću koju smo dijelili zbog rođenja jedne djevojčice.
"Jarane, ne budi levat - i meni ga je pokušala smjestiti" - sadržaj je poruke, koju je Ado dobio juče poslijepodne, dok smo u gradu pili kafu. Odmah je nazvao broj-počeo pričati s momkom, koji je tvrdio da je sa novopečenom mamom imao vezu otprilike kad i Ado i da je i njega zvala prije par mjeseci i rekla mu da je trudna. Međutim on joj je odbrusio da ga to ne zanima. Malo je reći da smo bili u šoku, posebno nakon što smo jednostavno skontali da je zvala prvo tog momka, pa kad je on odbio, da je nazvala Adu. Verovatno je to razlog zbog kojeg ga je samo mjesec dana ranije obavijestila da će "postati otac".
Ado je popizdio, htio je odmah kod nje, malo sam ga smirila i skontali smo da je najbolje da se nađemo s tim likom, pa nek' obojica odu. Tako će dotična biti satjerana u ćošak i morat će reći istinu. A istina nas je sjebla sviju.... Otišli su kod nje, bilo je frke na kvadrat...ona je na kraju počela plakati i rekla kako nema pojma ko je otac djeteta - Ado, ovaj momak što je poslao poruku ili neki treći tip s kojim je bila?!!!!
Ado je toliko bio ljut, nagovorio joj je svašta, između ostalog da ga mala više ne zanima, čak i da je njegova.
Bilo je suvišno smirivati ga...tek danas smo uspjeli svi malo doći sebi i trezveno razmišljati.
Radit će test, na to su pristali, ali i Ado i ovaj momak su rekli da nema šanse da priznaju dijete. Zbog tog stava, jako sam se posvađala s Adom - jer, smatram da to dijete stvarno nije ničemu krivo. Što je ono jadno zgriješilo, pa da ispašta frku koju je napravila "mama"? Ništa...
Uglavnom u grču sam zbog svega, ispiti se bliže, a mislim da je suvišno napominjati da sam u fazi kad mi nije ni do čega, a kamoli do učenja...
Sinoć smo, povreh svega, imali toliko posla, da jutros kad sam došla kući, nisam mogla da zaspem od umora. Večaras je ono normala, ali tako sam smorena....od svega....voljela bih da sam bilo gdje sad, samo da nisam ovdje i da ne prolazim kroz ovo....a znam, svijesna sam da bježanjem još niko nije uspio pobjeći od problema....
Šta će na kraju ispasti iz cijele ove priče....nemam snage ni da mislim....
"Zašto se sve to dešava, da l' čovek išta rešava? Il' smo samo tu, zbog ravnoteže među zvezdama???"

09.06.2006.

ADO POSTAO TATA!

Oduvijek su me radovale vijesti o rođenju bebe....ova me i raduje i plaši....čini i sretnom i tužnom....
Jesam li normalna uopšte??? Je li ovo sebičnost???

08.06.2006.

Na koju se nogu ustaje za ovakav dan?! (prokleti, prokleti PMS)

Uh, baš sam nekako....nadrkana. Jutros, (meni je jutro, mada je za sav ostali svijet juče) nakon posla, odem do opštine, po neke papire. Čekam u redu onako nenaspavana, umorna...živčana zbog papaka, koji u životu nisu čuli niti za kulturu, niti za ljubaznost. Konačno dođem na red, nešto su mi zabrljali oko potpisa i još par sitnica i službenica me, naravno neljubazno, uputi u neku kancelariju br....taj i taj. Lijepo pokucam, uđem, "dobar dan" bla, bla...objasnim "hanumi" kako i šta - kad gospođa, fino "eto ja se izvinjaJEM, ne znam ko je njiHA postavio dole da rade i ...." (pitam se ko je postavio nju, ovako pismenu i načitanu?!) uglavnom, završim pola posla, zbog njihove "ažurnosti" i krenem kući, na spavanje. Ustvari, mislila sam da ću na spavanje, ali....mislit' i srat....
Taman se presvlačim, zove me jedna cura koja ide sa mnom na predavanja, eto nešto joj hitno treba, može li ikako doći do mene po neke skripte i da joj objasnim jedan predmet. Gdje ću joj reći da ne može, a opet, ...tako bih rado. Al' hajd'...dođe, ispegla me tri sata pričom o momku, s kojim je tri godine, bla, bla, al' sad ga već mjesec vara, s likom koji je pun ko brod, a njen momak vječiti kokuz....bla, bla....kako da se ona uda za njega, kad on nema para, a ovaj koji ima, taj novi, ne privlači je i ne može zamisliti da s njim ima sex....a ja zijevam i brojim zvijezdice, il' ovce, nije ni bitno i kontam, jel' ja njoj ličim na socijalnog radnika, il' na šta već?
K'o fol, malo zaspem, kad se ona smilovala da ode...al' novi komšija, renovira tek kupljen stan i lupa, lupa, lupa....po svakom djeliću mozga.
Ustanem, napravim kafu...pokušavam se dohavizati. Uzmem karticu da napunim kredit i šeprtlja, izbrišem dva broja. Peglala se pola sata, s izmišljanjem kombinacija i ništa. Hajd', nazovem 1444, ( s fiksnog) podrška korisnicima. "Svi operatori su zauzeti, molimo, sačekajte".....i naslušam se muzike nekih 20 minuta, javi se neko, objasnim razlog poziva, kaže mi sačekajte malo. I opet muzika, pa opet nekih 15-20 min....i tako nekoliko puta. Na koncu, javlja se momak, govori mi da sačekam i fino i kulturno mu objasnim da čekam već duže od sat vremena i da ne mogu više. I još nekih 10-tak minuta njegovog čačkanja po računaru, traženja serijskog broja kartice.....završim razgovor - tj. maltretiranje, pogledam na dispay.... trajanje poziva - 1:52:26 !!!!! Stvarno, nema smisla. Potrošiš impulsa i živaca, zbog pišljive folije, koja se oguli kako ne treba!
Izađem s Adom oko 6, odemo na kafu u "našu" pizzeriu. Sjedi lik sto preko puta našega, čita novine, pije limunadu i čačka nos. Ali ono baš ofirno, gadno, k'o da je sam, igra se .....uh, znate već...(povraća mi se) i uopšte se ne obazire na ljude oko sebe, od kojih neki i jedu. Ili su jeli, dok on nije počeo sa svojim "kuglanjem".
Dođem na posao, novi momak iz obezbjeđenja na vratima, koji ne zna ni mene, ni Maju - napade me s vrata "halo mala, ne moReš tamo, ko si ti"? O pričanju kroz nos i nazovi naglasku, da i ne govorim!
Pozivi, katastrofa, sve sami debili i manijaci, kao da su se dogovorili da me večeras u mozak, samo oni...ama baš nijednog normalnog pozivaoca!!!
Sad je malo zatišje, pa valjda iz tog razloga ovoliko peglam....uh...trebam li pomenuti da je uzrok ovoj mojoj nadrkanosti PMS i nervoza zbog predstojećih ispita?
Da, kad sam već kod primitivaca, u komentarima posljednjih par dana, često nalazim komentar "nabijem vas sve" u potpisu -djevojka s hotline-. Mislim da je suvišno napominjati da to, naravno, nisam ja. "Originalnom" autoru ovih zajebancija iskrene želje da nabije i šta drugo, mimo ljudi koji mi ostave komentare i puno sreće u učenju pravopisa!
Veliki pozz od vaše hotgirl!!!

06.06.2006.

HOME, SWEET HOME!

Vratile smo se juče poslijepodne. Ado me čekao čim sam stigla i nismo se razdvajali do maloprije. Stvarno mi je nedostajao...
Večeras odmah idemo na posao, što mi je malo beveze, obzirom da smo tek stigle.
Maja je jako tužna, mislim da se stvarno zaljubila i žao mi je zbog nje što nismo ostali duže.
U tri moramo kod šefice, da joj podnesemo raport. Nje baš nešto nisam ni željna, ali jedva čekam da vidim ostale djevojke.
Zadnje predavanje su posvetili sado-mazo sranjima, objašnjavali nam za šta služe "spravice" kojima se ti bolesnici koriste. Bilo mi je muka. Kao da ću se truditi odugovlačiti razgovor s tim kretenima, od kojih mi je zlo svaki put?!
Maja čvaka uzela bič, maše s njim i urla "Robi poderi me, Robi razguli me...ooohh Robi" - padale smo joj od smijeha.
Od Ane sam dobila mobitel - plakala je kad sam krenula i kaže jako joj je žao što idem. Ma i meni se nekako skupilo, kao da je znam sto godina - baš mi je legla.
S učenjem sam naravno na nuli - ne znam ni odakle da krenem s tolikim predmetima koje moram spremiti. A o parama koje moram uplatiti za ispite, da i ne govorim!

Puno pozdrava od vaše hotgirl!

04.06.2006.

Mjenjajte dioptriju!!!

Pogledaj dom svoj, andjele!
I skini paučinu s očiju...
Videćeš prizore potresne!
Videćeš nesrećne i bolesne!
Videćeš čemer, smrt i jad....

Usliši molitve, anđele....

02.06.2006.

NASLOV - (a šta bi drugo bilo?)

Maja i Robert pravo su se zadali. Svaki trenutak provode skupa i već su počeli kukati zbog našeg skorog povratka. Mada se radujem što ću uskoro biti uz Adu, pomalo mi je i žao što idemo. Zbližili smo se ovdje s nekim ljudima. Posebno s Anom, koja je stvarno super osoba.
Zvala nas je glavna i odgovorna, u suštini je zadovoljna našim napredovanjem, ali je strašno kukala zbog slabog prosjeka sati na hotu. E pa šta ćemo joj mi - ne možemo biti i ovdje i dole u isto vrijeme!
Uzmem lafo da učim i onda nađem si 101 aktivnost, samo da ne moram da se zamaram s knjigom. Jao meni kad se nakupi!!! Idem sad da nešto gricnem i stvarno da se prihvatim štrebanja.

Velika pusa curama na našem hotu - jako nam nedostajete!
Pozz od vaše hotgirl!

31.05.2006.

ŠMRC, ŠMRC....

Ako postoji veći peh od mene, nek' se javi da ga častim. Maloprije mi kolegica s kojom idem na predavanja, javi da ispiti počinju 18. - što znači da svaki slobodni tren ovdje, moram provesti učeći :(((( Večeras će mi poslati skripte preko msn-a. 13 predmeta moram da spremim!!! Da plačem od muke, ili da se bacim pod auto? Uhhh....
Puno pozz od vaše hotgirl!

31.05.2006.

Nothing else maters

Ovaj mi blog mnogo znači. Znače mi ljudi koji me čitaju i pružaju podršku, znači mi svaki komentar u kojem osjetim razumjevanje. Pisala sam o tome već jednom, u nekom od postova.
Prvi kometar na svom blogu dobila sam od nje. Prati me od samog početka i nekako .... ma, kao da je poznajem. Dugo sam tražila njen blog. I kad sam skontala koji je, ushićeno, poput malog djeteta, kad dobije dugo željenu igračku, prihvatila se čitanja. I postala je jedna od omiljenih. Čak mi je Maja znala često u šali reći "morala si i na blogu naći neku Maju da je gotiviš! Ma mi Maje smo ti legende!" U pravu je.
Volim njenu okrutnu iskrenost, kojom časti nas, pa i samu sebe, volim njenu šašavost....volim njene postove, ma kakvi oni bili - cvrkutavo veseli, ili mračni. I rastužila me sad vješću da razmišlja o napuštanju bloga.....

"Uradi nešto za svoju savjest
ne misli da si sam.
Kreni oštro, uzmi stvar u ruke,
zaboravi na strah...
...nema vremena za bolju budućnost.
Nema vremena da predahneš.
Nema vremena da živiš jos jednom...
...ma hajde ...
uradi nešto za samoga sebe,
nešto veliko.
Čuvaj muda zauvijek i svuda.
Drmaj žestoko.
Zatvori prolaz za trule moraliste,
zatvori prolaz za rogonje
zatvori prolaz za sve,
ma hajde..." (Štulić)

Ma hajde!!! Uradi nešto za nas kojima puno znači tvoj blog i ostani s nama! Nije fer da kažnjavaš nas svojim odlaskom, kazni njega koji je gurao nos gdje mu nije bilo mjesto!

26.05.2006.

I OPET NASLOV!

Iskreno se nadam da je osoba, kojoj je prošli post bio posvećen, skontala šta sam htjela da joj kažem.
Večeras idemo na dernek, kod momka Majine mentorice. Njegov najbolji prijatelj, pravo je zagrijan za Maju, a ni ona baš nije ravnodušna. Biće svega - k'o da gledam! :)
Posebno sam zadužena u ovom postu pozdraviti cure s našeg hota, kao i djevojke koje rade na hotu kod Memice (skontat će valjda).
Idem sad na brzinsku modnu reviju - Maja me pegla da joj pomognem u odabiru šta da obuče i šeta se već pola sata ispred mene, "šta misliš o ovome? a valja li ovako?"... i što je najgore znam da će me još najmanje sat zamarati jel' joj bolje stoji plavo ili crno? I nenormalno me dekoncentriše - nemam blage šta sam napisala!
Sad me upravo napada da mi je bitniji blog od nje - a nije daleko od istine :))))) hehehe, ubit će me za ovo!
Eto ljudi odoh, dok me nije spucala tastaturom po glavi - luda je ona kad se zaljubi! Nego ozbiljno razmišljam da nagovorim ovog Švabu da je ženi, pa nek' ostane ovdje - da se vratim rahat kući. :))
Puno pozdrava od vaše hotgirl!!!

26.05.2006.

"Ne možete postati čovjek, ako ne prestanete biti majmun."

( Gurdijev )







24.05.2006.

Nostalgija radi svoje ...

Sve je divno, super, krasno....ali, ja definitivno ne bih mogla živjeti nigdje sem u Sa. Što sam duže ovdje, to mi više nedostaje ona naša Čaršija, ispijanje kafa u baštama u Ferhadiji, naše prljave, pune rupa ulice... Pravo mi fali ono kad na ulici čuješ "đes' ba, šta ima". Maja mi danas kaže "Jebo te, ti k'o da si pola godine ovdje", a baš tako se i osjećam. Ne, nije nam loše, daleko od toga. Ali....ma valjda je to i zbog Ade i mojih. Stvarno sam ih poželjela.
Počeli smo s nekom vrste prakse: tj. svaka od nas dobila je svoju mentoricu, djevojku koja radi na hotu i s njom smo veći dio dana. U biti, što se tiče razgovora, sve se svodi na isto. Logično. Drkao tamo, ili ovdje, ili bilo gdje, isti klinac. Ali, uslovi u kojima rade ove cure i mi, ne mogu se ni uporediti. Na tome im zaista zavidim. Ovdje djevojke rade u stanu, imaju svoju liniju. Rade uglavnom na procenat (i to kakav!!!). Zanimljivo, ovdje uglavnom starije cure i žene rade na hotu. Prosjek 30-45 godina. Moja mentorica Ana, ima 37 godina i luda je ko struja. Pričamo naravno na engleskom, jer moj njemački je nigdje veze. Ana bukvalno živi od stalnih pozivaoca. Kad ima poziv, čim pogleda broj zna ko je zove. Razgovori joj počinju kao da je nazvao neki prijatelj ili poznanik iz privatnog života. "Ćao, kako si, šta ima, šta nema"....onda ga "odradi", još malo popričaju i to je to. Kod nas je to malo drugačije. Oni stalni pozivaoci, s kojima samo šupljiramo, rijetko, skoro nikako ne masturbiraju. S njima je to samo razgovor. I nešto kontam, bilo bi pravo šega da me nazove neki momak, s kojim često razgovaram, pa da nakon priče, "pređemo na sex".
Ono što mi se pravo sviđa ovdje, je činjenica da bilo gdje, bilo kome, sasvim normalno možeš reći da radiš na hotu, kao da si rekao "radim u apoteci/pošti/butiku"...cool. I niko te ne smatra zbog toga "ovakvom, onakvom i svakakvom".
Juče smo imali predavanje o važnosti xafsinga u ovom poslu. Razumljivo, što bolja i žešća reklama, više poziva. I reklame su naravno, nešto što ne možemo ni uporediti s našima, ali....šta se može? Bosna će još dugo kaskati u mnogim stvarima, pa i u tome.
Puno pozdrava od vaše hotgirl!!!

20.05.2006.

Naslov :))

Evo i ja konačno da dođem do kompa! Samo da napišem par riječi, za one koji su me poželjeli (ako takvih ima) - ma super nam je ovdje, ludnica....
Trenutno smo kod jedne Švabice u stanu, malo smo zalomili...Ma šta malo!?-malo više. :))
Preko dana imamo predavanja - i to ludnicu od predavanja. Čak su nas učili kako što sexipilnije da kažemo "halo". Hahahaha! Udahneš prije izgovorene riječi, pa onda ispuštaš zrak iz pluća i tiho, jebozovno izgovaraš "haalooo" - naravno razvučeš...ma šta da vam pričam, haos na kvadrat!
Pišem uskoro, za sada vas sve puno bubim i pozdravljam - odoh, popit će sav jeger, pa ću da plačem! Ćaos!!!

13.05.2006.

Ostaje nam to što se volimo....

Jutros sam se vidjela s njim. Silazim s Majom niz stepenice, tačnije vučem se ko krepala mačka i ugledam ga kako stoji preko puta, naslonjen na haubu, prekrštenih ruku. Maja je odmah šapatom naredila "ne seri, popričaj s njim".
Krenula sam prema njemu...noge su bile poput olova.
"Morao sam te vidjeti prije nego odeš. Molim te hajmo na kafu".
"Ok" rekla sam, svjesna da ne postoje riječi kojima bih znala da kažem "ne".
Čim smo ušli u auto, počeo je, kao da se plašio da ću negdje pobjeći kad stane. "Molim te shvati da neću biti s njom, bio s tobom, ili ne. I ne znači mi ništa. Apsolutno ništa. Niti će mi značiti i kad rodi to dijete. Ono nas ne može i neće zbližiti".
Gledala sam tupavo u svoja koljena..."da, to kažeš sad, ali kasnije..." prošlo mi je kroz glavu, po ko zna koji put. Nisam ništa rekla. Slušala sam kako mi govori koliko mu je stalo do nas, koliko sam mu potrebna baš sad... Opet sam poželjela biti neko drugi. Ne osjećati tu prokletu bespomoćnost...
Stigli smo pred "našu pizzeriu", ugasio je motor i okrenuo se prema meni. Čekao je da nešto kažem. A ja sam ćutala... Bože, kako tren može da bude vječan....pružila sam mu ruku, znala sam da će je uzeti i stisnuti jako, jako...trebao mi je taj stisak...i još mnogo toga, ali ćutala sam.
"Budalice jedna, nemaš pojma koliko mi značiš" zagrlio me, kao da me krade od svega što ni nas moglo razdvojiti. Prošla sam prstima kroz njegovu kosu...."zbunjena sam...šta god odlučim, mislim da sam pogriješila i ....ne znam..."
"Sjećaš li se kako si me u kinu ugrizla za uho" prekinuo me.
"Sjećam. Zašto"?
"E pa ako namjeravaš da mi kažeš da nećemo ostati skupa, sad ga odgrizi. Oba - i desno i lijevo. Jer neću to da čujem" rekao je s osmijehom, ali znala sam da njime samo krije strah - strah od onoga što bih mogla da kažem....Nisam rekla ništa. Samo sam ga zagrlila još jače.... Ljudi su prolazili pored auta, čudno nas gledali - možda zato što je bilo pravo rano, pola 8 ujutro.
Krenuli smo na kafu, zagrljeni, s planovima kako izdržati 3 sedmice jedno bez drugog. Ovih nekoliko dana, bilo je tegobno, a tek 3 sedmice?!
"Hej, zbližit će nas. Znaš da sam luda za malim bebama. I morat ćeš da je vodiš s nama gdje god pođemo".
"Može, ako ćeš joj ti mjenjati pelene kad se ukaki".
"Nije problem".
"E onda, čim se vratiš, pravimo jednu".
"Ma šta jednu - pa da se svađamo ko će je gnjaviti?! Odmah blizanci".
Kafa se već odavno ohladila, ali kome je bilo do kafe, u ovakvo majsko jutro, nakon neprospavane noći?....

12.05.2006.

Vazduh miriše ne nevolju....krevet moj veći je za broj...TI NISI TU....

Maloprije ustadoh... naspavala se jesam, ali ipak sam sva slomljena. Sve me boli. Glava se raspada, kao da sam pila sinoć. Pričala sam sinoć s nekim likom 3 i po sata. U crnjaku je, kao i ja, pa smo uglavnom nešto šupljirali ( da ne kažem filozofirali) o životu, uzaludnosti, borbi... čuj borbi??? Kome, čemu, šta? Sve sami padeži....ma i ja totalno prolupala. A kad pomislim da večeras opet idem u treću i da cijelu noć valja drkati uglavnom bolesne umove....najradije bih se vratila u krevet.
Valjam ove nebuloze samo iz jednog razloga - neću da pišem o njemu...neću reći kako mi očajno nedostaje i da više ni sama ne znam šta bih sa sobom. Tako sam prazna....dođavola. I ova kafa ima nekakav bezvezan okus....
"...svi me za tebe pitaju...Niko ne zna, u živu ranu diraju...sad zauvek i slab i jak - gledam u mrak...."

12.05.2006.

Da nikad neće prestati....

Ako me ikada sretneš u ovom ukletom gradu,
ostani mirno na istoj strani pločnika...
Ne stavljaj ruke na lice, nemaš što od mene kriti,
glavu gore, nama je ljubav lozinka...




[b]Ne pitaj je li pravedno što nas je prekrio mrak....
Ni to što nismo zajedno, pusti suzu daj mi znak.... [/b]

12.05.2006.

Sve će to, o mila moja prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš....

Nikada mi nije bilo tako teško raditi, kao večeras. Djevojke mi govore da se ne javljam, ali ipak, odgovaram na svaki svoj poziv... Uglavnom pričam s pozivaocima. Dahtati, paliti ih...ne mogu.
Oni redovni, koji me često zovu, odmah skuže da sam u crnjaku. Pitaju šta mi je, tješe me...

Maja me kritikuje. Kaže nisam u pravu i da sam pogriješila što sam ga pustila. Ali kako da se nosim s tim - djevojka s kojom je bio prošle godine, nosi njegovo dijete i ima manje od mjesec dana do poroda??? Iako on govori da mu ona nije važna, smatram da bi trebao biti uz nju. Ipak....zajedno su u tome. A ja....ja tu ne pripadam.....ja više nemam prava na njega....

....Ostaje nada da će nekad negde neko hteti da shvati mene...
Moja lutanja, maštanja i sanjanja...I znati da ih prati...
I ko zna, možda jednom nađeš me tamo gde prestajem ja,
gde počinješ ti.... gde stali smo mi...
gde sada su drugi....

11.05.2006.

"ČETIRI HLADNA ZIDA, JEDNA ODAJA...HOTEL IZGUBLJENIH DUŠA, NOĆAS JE MOJA STANICA....PAMET KAD SE POMERI, NEDOSTAJE MI TVOJE BLISKOSTI...DOĐE MI DA ZGAZIM SVE I DA POĐEM BILO GDE..."

Inbox...12 new messages...Ado,Ado,Ado,Ado, Ado, Ado, Ado, Ado, Ado, Ado, Ado, Ado....delete all... Ne čitam ih. Nemam snage. Ne odgovaram na pozive...nemam šta reći... lažem...imam... možda čak i previše toga...ali čemu???
Ne znam zašto ovo pišem...ne znam ni zašto po ko zna koji put, slušam istu pjesmu...znam samo da je nepravedno, da sad, nakon toliko vremena, plaćamo cehove, tvoje prošlosti...skupo...previše... Trebala ti je ranije reći...i to je jedino što joj zamjeram...ništa više. Samo da je rekla ranije, prije nego si postao dio mog života, dio mog bića...Voljela bih da rodi curicu. Znam da voliš curice... Nemoj žaliti ljubavi. Nemaš za čim... prihvati to kao nešto što je jednostavno moralo da se desi... budi jak i ne daj da bijes od tebe čini nešto što nisi... Za mene ne brini... ja te ne osuđujem...
Ne zaboravi da je život predstava u kojoj igramo uloge koje su za nas birali drugi...mi ne! Ljubi te tvoja vjeverica....

* * * * * * *
Nedostaje mi naša ljubav, mila,
bez nje se život kruni uzalud...
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud.

Ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomračilo...
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije značilo....

[i][b]Ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam što bi nas poštedelo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije vredelo....[/b][/i] (Balaš)

11.05.2006.

"BOŽE SAMOM SAM SEBI SUVIŠAN........AL' ZABOLI ME NAJJAČE KAD ZNAM DA U DRUGOJ SOBI PLAČEŠ....."

Sve smo mogli mi da je duži bio dan...
.........sve smo mogli mi da si samo htio TI.........
Ulice moje korake kradu......
.....i ja kao sjena sad lutam......

I sve se naše polako briše iz svijeta tog....

10.05.2006.

"Duboko u tebi strasti slamaju i ono što je preostalo i ono što ne postoji... čežnju za smrću, želju za opstankom, žudnju za slobodom i volju da se pokloniš sudbini kao na dlanu...."

Ne mogu podnijeti bol u tvojim očima... niti stisak ruke, koji pruža lažnu nadu... u beskraju očaja, pokušavam pronaći smisao, ali onesposobljena suzama, vidim samo prazninu... ne govori mi da ti je stalo...ne govori, ako imalo jeste... bojim se da neću imati snage da te ispratim, ako ostaneš još tren...zato molim te IDI.... Ponesi sve moje osmjehe....ja ionako više neću imati razloga za njih....

09.05.2006.

"Sve će proći. Ali, kakva je to utjeha? Proći će i radost, proći će i ljubav, proći će i život. Zar je nada u tome da sve prođe? "

"Mogu da mislim šta god hoću, učiniti ne mogu ništa. U današnjem svijetu ostaju nam samo dvije mogućnosti, prilagođavanje ili vlastita žrtva. Boriti se ne možeš, kad bi i htio, onemogućiće te na prvom koraku, pri prvoj riječi, i to je samoubistvo, bez dejstva, bez smisla, bez imena i uspomena. Nemaš mogućnosti da kažes ono što ti je na srcu, pa da poslije i stradaš! Premlatiće te da ne progovoriš, da iza tebe ostane sramota ili ćutanje."

Meša Selimović

09.05.2006.

Spusti se ko lopov po žicama....ruke mi napuni tvojim sitnicama...uhvati me čvrsto i ne popušta....lud je za tišinom - to ne propušta.......

Švrljam po netu, nema posla, tek pokoji poziv, uglavnom trkači... pospana sam...

Slušam Balaševića...on me uvijek baci duboko, duboko... sjećam se nekih sličica iz prošlosti... pomalo sam nostalgična...

[u][b]"Više ne prolazim ulicom Dositejevom i nemam pojma kad neko pita gde je to...Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka nikad ja nisam brojao.......Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih........ Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima, tako se lako rasplaču......." [/b][/u]

08.05.2006.

POZIV BOLESNIKA - dovoljan da mi sroza raspoloženje :((

"Reci mi da bi voljela da te tučem tako jako...da nam krevet bude sav krvav... da te žestoko jebem u šupak...hoću da te ujedam za sise...reci mi da bi voljela to"
"Ne, ne bih voljela".
"Joj kako se ložim na tvoj bol... mogao bih satima da te karam, dok vrištiš od bola i užitka... štipao bih te za guzu tako jako, da ti ostaju modrice od mojih prstiju...Hoćeš li mi se molim te popiškiti u usta?"
"Neću!"
"A zašto? Što si takva? Molim te... daj, piški mi po licu... molim te".
"Odvratan si".
"Ne, nisam, samo sam napaljen...ko životinja...uh kako bih te sad nategao..."......stenje, stenje...
"Jel' ti se digao uopšte?"
"Jeste. Al' neću da ga izdrkam. Hoću da mu otvorim krv noktima... i da je ližem....da zamišljam sokiće tvoje vrele, isječene pičkice...hoću da ugrizeš moj kurac, da ga prepoloviš svojim zubima... prekidam vezu....ne mogu da ga slušam....bila sam se odmorila malo od ovakvih morbidnosti....zove ponovo...neću da se javim....stvarno nekad ne mogu da vjerujem, koliko nečiji um može da bude bolestan...
Sjebao mi je noć, definitivno. A bila sam ok. Normalni pozivaoci, standardne masturbacije...
I ovakvi kreteni, nekada će imati djecu?????????? užas.......

07.05.2006.

:---:

Jutros oko 4h, sve smo zaspale. Alma i ja na trosjedu, Maja i Dženi na stolicama. Da nas Alma nije probudila oko pola 7, prva smjena našla bi nas u mrtvoj horizontali.
Ado je jutros došao po mene, otišli smo na kafu, pojeli par vrelih kifli i kući. Dođem kući, kontam sad ću pod tuš i u krevet, al' vraga! U pola 9 dođe neka mamina rodica, nije je bilo 100 godina i jutros je baš našla da obilazi dugo neviđenu rodbinu. Oko 12 se smilovala da ode, tako da sam malo prilegla, ali me maloprije probudio telefon. Nigdje nikog u kući, a prokletnik zvoni, zvoniiii....
Maja se nafurala na Švabiju, samo o tome priča, a meni nekako krivo što idemo baš sad, kad sam ja s lovom pravo tanka. Kontale smo od šefice tražiti pola plate unaprijed. Samo, moramo je uhvatiti kad bude normalnog raspoloženja. :))
Odoh nešto da jedem, u stomaku mi se probudio Pavaroti!
Pozz od hotgirl :))

07.05.2006.

ZIJEV, ZIJEV...

Jao, strašno, strašno mi se spava, a noć tek počela. Baš mi se nešto i ne radi, a telefoni kao za inat zvone i zvone... Ulijenila sam se, što jest - jest!
Maloprije sam pričala s momkom iz Zenice, mojim čestim pozivaocem, ucrnjačio me svojim pričama, baš je nekako u depresiji.
Kako samo zavidim onima koji sada polaze na počinak... sutra ću definitivno da spavam do 17h! Nek' samo neko stisne da me probudi!!!

06.05.2006.

--

Probudila sam se prije pola sata. Ne mogu reći da sam se naspavala, ali morala sam ustati. Prosto mi je žao prespavati ovakav dan.
Prošle sam nedjelje počela raditi, nakon mjesec dana pauze i kao da sam prvi put došla na hot - tako sam se osjećala. Neka trema me pratila pri javljanju na pozive, a o dahtanju da i ne govorim! Prve 2-3 noći, redovno sam imala vrtoglavicu. Valjda se odvikla od svega.
U organizmu je haos! Još u bolnici, moje spavanje došlo je na normalu, a nakon nje, samo se utvrdilo da liježem oko ponoći, a ustajem oko 9 ujutro. I sad ponovo sve naopačke... Na poslu oko 3 ujutro, nosaju me svi vilenjaci ovoga svijeta - ni kafa ne pomaže. Jedva izdržim do kraja smjene.
Od cura sam dobila poklon za položene ispite - veliku bombonjeru i 150 KM. Kažu da su razmišljale šta da mi kupe i na kraju skontale da je najbolje da mi daju keš - koje su to pametnice!!! Kao nisam radila i garant sam u krizi, pa je najbolje da mi ne kupuju neke sladunjave poklončiće, već da mi daju pare. Djevojke, puno vam hvala!
15. polazimo u Njemačku, Maja je luda od uzbuđenja, a i meni se pomalo leptirići u stomaku javljaju, kad pomislim da idemo.
Slijedeći mjesec ponovo su ispiti, moram spremiti 13 predmeta i već me hvata nervoza kad pomislim na to. Iz bosanskog 11 lektira za pročitati...a matematiku da i ne pominjem!!! I onda mi neko kaže vanredno školovanje mačiji kašalj!? Jest, al' onaj upalo-plućni.
Idem se spremiti, Ado dolazi po mene za pola sata - idemo možda na Vrelo Bosne s nekom rajom.
Puno pozz od vaše hotgirl! :))

28.04.2006.

-:)

Mislim da će mi trebati najmanje mjesec dana da se odmorim od ispita koje sam imala. Položila sam 19 ispita za 11 dana i ne mogu riječima opisati koliko me te slomilo. Ovo vanredno školovanje, stvarno je naporno. Ali, eto uspjela sam dati sve predmete koje sam prijavila, ostaje mi još junski rok za četvrti razred i nakon njega avgust za maturski.
Bila sam na klinici na kontroli i sve je ok - hvala Bogu. Jedini crnjak je činjenica da cijeli mjesec nisam radila i da ću platu vidjeti tek krajem narednog... A s parama sam, posebno nakon ispita i silnih uplatnica, totalno down, ali nekako ću već pregurati.
Iskreno rečeno, djevojke mi pravo nedostaju i nekako jedva čekam da krenem na posao. Zvale su me svaki dan i stvarno, maltene prošle sa mnom i kroz bolnicu i kroz ispite.
Šefica je donijela odluku da na obuku idemo Maja i ja iz naše "firme" i još će valjda ići četiri cure s neka druga dva hota. Ne znam jesam li pisala o tome - to je bio povod za famozni sastanak. Kao trebale su se odabrati dvije djevojke koje će ići u Njemačku tri sedmice, na neku, nazovimo je obuku o poslu na hotu. Obzirom da Maja i ja imamo najviše sati razgovora, odabrala je nas i već je isplanirala da znanje stečeno na toj obuci, poslije trebamo kroz neki improvizovani kurs, prenijeti dalje. Da ne moram ostaviti Adu, mislim da bih se pravo radovala tom odlasku, ali ovako, pomalo mi se ne ide, kad pomislim da ga neću vidjeti tako dugo.
U nedjelju najvjerovatnije počinjem raditi...znači zbogom normalno spavanje... al' jbga, mora se...
Puno pozz od vaše hotgirl!!!

12.04.2006.

EVO ME OPET!!!!

Tu sam, živa sam, nisam dobila otkaz, kako su neki mislili... bila sam u bolnici i to je jedini razlog mog nejavljanja.
Još uvjek sam poprilično slaba i sigurno neću raditi još neko vrijeme.
Eto, samo da se javim, pišem uskoro! POZZ

24.03.2006.

()()()()()()()()

Nismo imale vremena ni kafu do sada na brzinu napraviti, pa je piti uz razgovore - toliko je poziva bilo!
Sad evo, k'o neko zatišje, Maja je malo zaspala, a Adela priča sa momkom (svojim) na mob.
Alma je bolesna, nije večeras došla i baš nam nešto nedostaje. Dženi uzela slobodno. Kaže da je premorena i da joj zaista treba odmor. Razumijem je.
Sutra (tj. danas) je taj sastanak na koji je šefica obavezno pozvala sve cure, a razlog za isti, nikome nije rekla. Sastanak je u tako šugavo vrijeme - 13 h, tako da mi iz treće, nemamo svrhe ići kući spavati, jer dok odemo kući i legnemo, treba ustati, pa nazad, zbog sastanka. E fuuuuj vala.

23.03.2006.

I JOŠ JEDNA RADNA NOĆ...

Evo gledamo neke gluposti po netu, malo čitamo druge blogove... pijemo kafu, mahalamo.
Pa šta će raditi četiri žene cijelu noć, nego pričati, pričati, pričati...
Poziva ima nešto tanko, a i kad neko nazove, to su trkači uglavnom i neki opićeni dječaci.
Zvao nas je večeras neki lik iz Bihaća, pričao nam viceve, zezali smo se...ma lud do bola. Čak nam je u po frke, počeo nešto pjevati. :D:D
U petak imamo neki sastanak - tako boss naredila, a niko nema pojma u vezi čega. Ma briga nas!
Nama je nešto dobro, samo se zezamo. :D
Jooooooj, extra smo gladne, a niko ništa nema za jesti. Morat ćemo nekako premuntati ovog malog iz obezbjeđenja, da ode negdje po hamburgere, ili nešto slično.
A nekakav je težak, ters do vraga... Samo nešto gunđa. Kaže neku noć, "ma ja bih završio u Jagomiru, da dva dana radim to što vi radite".
HEHEHEHE - ko kaže da smo i mi kod sebe u potpunosti na broju?!
Al' hajd, sve bude i prođe, radit' se mora, da bi se živjelo... doći će valjda i bolji dani. Mada, nije ni ovo toliko loše, samo da nas ne zovu budale.
Pozz od nas i .... javite se.... :D:D:D

22.03.2006.

BAŠ SMO HOT!!! hehehe

Blesava Maja, umalo nas ne zapali maloprije. :D istresla je pepeljaru u korpu punu papira i korpa se normalno-zapalila. Joooooj, haos pravi! Došao ovaj momak iz obezbjeđenja da gasi, umrli smo od smijeha. On se jadnik razmahao, pa uzeo sok sa stola da gasi, a Alma ga zeza "hej mali neka, ne gasi, jel' ovo hot il' nije"...
A Maja se baca po trosjedu... joj luda je stvarno!
Sad nam kancelarija smrdi pravo, al' izračit će se do ujutro.
Hej, da - sinoć smo imale poziv od nekog momka, koji čita blog. :D Pričao je prvo s Majom, pa poslije sa mnom. Zvao je čisto bezveze, iz dosade, tj. nije htio sex preko žice.
Et' pohvalio je blog, rekao da smo raja prava i kao, nazvat će opet.
Pozdrav za njega veliki, kad naleti da čita! :D
Odoh sad praviti kafu (pritisak nam spada, hehehe, a valja izdržati do ujutro :D).

20.03.2006.

STVARNO - OTKUD OVOLIKE BUDALE?!

Večeras prvo zove neki kreten, da nas pita koliko je sat s nama, dolazimo li na adresu i postoji li mogućnost da "naruči" dvije djevojke istovremeno??? Još mu je palo na pamet, da skonta, ukoliko "naruči" dvije cure i to cijelu noć, proći će jeftinije.
Više od pola sata sam mu objašnjavala šta je hotline i za šta služi - ali sivonja navalio hoće djevojku i nema druge!

Poslije je Dženi, peglala neka cura - dva sata je jadna Dženi samo ponavljala "evo, ližem ti je, diram ti bradavice" a ona tamo nikako da okonča ni masturbiranje, ni razgovor.
I ove lezbejke postale napast - prije nisu bile ovako peglativne!

Onda je zvao Baki...on nas uvijek smori.
Šlag na torti, je poziv od izvjesnog Dejana, koji je tražio da ga slušamo kako se sexa s djevojkom i da im govorimo šta da rade. E stvarno, ne znamo ko je bio gori -on ili ona? Ona ga moli da mu stavi vibrator u guzu, a on nju da mu piški u usta.

Momak iz obezbjeđenja pobjegao vani, kad je čuo to dvoje.
Poslije smo ga zvale da se vrati, došao i kuka "kako su gadni". Mi ga gledamo, pa mu objašnjavamo da toga ima koliko hoće, da nas često zovu raznorazni umobolnici, a on se sjeb'o pravo i mrtav ozbiljan nam govori "i onda ona moja meni kaže joooj, kako ću ja tebe oralno zadovoljiti" (misli na svoju djevojku, na koju se žalio prvu noć kad nas je upoznao-kao dvije i po godine su u vezi i strašno je ograničena u sexu).

Maloprije se Maja žalila na hroničnu pospanost - a i ja sam zaista, više nego željna sna. U posljednje vrijeme, tako malo spavam, ne znam kako uopšte uspjevam držati oči otvorene...

16.03.2006.

Rekla sam Amri...

Pijemo juče kafu kod mene - Amra i ja. Slušam je kako cvrkuće o svom dragom, "moj momak ovo, moj momak ono". Ispijam kafu i razmišljam, na koji način da počnem? S koje strane da krenem, da je najmanje zaboli, a da joj sve bude jasno? Kako da joj otovorim oči, a da je ne izgubim???
Pitam je gdje su bili za 8. mart, kaže, pomalo sjebana, "nigdje, morao je da radi do kasno, šta će... razumijem ga. Ma, meni se i onako, nije nigdje išlo"... slušala sam je, pitajući se, koga laže, mene ili sebe, ili obje?
Krenula sam od svog posla. Rekla sam da radim na hotu. Poprilično se iznenadila, gledala me širom otvorenih očiju, puna pitanja, kako, šta, gdje...
"Cool ti je to - šta te briga, nek' misli ko šta hoće, bolje ti je i to, nego da konobarišeš za 300 maraka" rekla je, normalno primiviši tu vijest.
"Da, samo što je nekad suviše naporno i naslušam se svega. Nedavno sam imala poziv od momka kojeg znam... ali nije skontao da sam to ja" izgovorila sam, svjesna da sam krenula, a nisam bila spremna na slijedeće.
"Ma dobro pa te nije prokužio, ko ga ga jebe" rekla je, čačkajući nešto po daljinskom.
"To je momak od moje prijateljice. Vara je, spava s još par cura, o njoj ima grozno mišljenje, a ona ništa ne zna" izustila sam i čekala njeno pitanje. Znala sam da će pitati ko je, zna li ona tu jaranicu, čekala sam i kontala, kakav odgovor da dam na njeno slijedeće pitanje.
Amra je ostavila daljinski, uzela svoj mobitel i počela ga vrtiti u ruci. Gledala je u pepeljaru, na stolu, ispred sebe i nakon par trenutaka tišine rekla "ta jaranica sam ja-jel' tako"?
Ja sam ćutala. Ustala sam, uzela iz torbe cd i pružila joj "ovdje je snimljen razgovor".
Gledala je u cd, očiju punih suza, uzela ga i krenula prema kompjuteru. Sjela je, stavila disk i više sebi, nego meni rekla "znala sam ja...ima pravo dugo vremena kako znam, al' se pravim budala".
Slušala je naš razgovor, raspoloženja su joj se mjenjala, jednog je trena bila tako tužna, slijedećeg bijesna.
"Neću da plačem" govorila je i brisala suze i što je više govorila da neće, plakalaje sve jače. Zagrlila sam je i rekla da mi je užasno žao, da sam danima razmišljala da li da joj kažem...
"Nek' si mi rekla - hvala ti. Ja sam sumnjala, ali mislila sam da umišljam, da je to moja ljubomora, da... ma nemam pojma. Kontala sam i ako me prevario, da je to bilo nešto bezveze, ali o ovome nisam ni sanjala. Nek' si mi rekla".
Ubrzo je došao moj brat, sjeo s nama i počeo nas zapitkivati šta da kupi curi za rođendan. Vidio je da je Amra sjebana, ali nije ništa pitao.
Pozvala sam je da ide sa mnom i s Adom na kafu naveče-rekla je da neće, kao neće da smeta, ali nakon mog uvjeravanja da ne smeta i da bih voljela da ide s nama, pristala je.
Ado je znao za sve, znao je i da ću joj reći, tako da se nimalo nije iznenadio kad je došao po mene i vidio kako je sjebana.
Bili smo u gradu do 21 sat, odvezli smo Amru kući, ja sam poslije otišla na posao...inače, posljednje tri noći, imamo pravo puno posla.
U pola jedan, dobila sam poruku od Amre, da je raskinula s njim i da su sve do tad pričali na telefon. Nije mu htjela reći kako zna za njegove prevare, iako je on kao navaljivao da mu kaže. Kreten nije ni poricao, čak je joj u jednom momentu rekao "nisam ti ja kriv što si ti toliko glupa, da nisi mogla da skontaš".
Zvala sam je jutros, da vidim kako je, kaže da nije spavala cijelu noć, da je slušala muziku i isplakala se do bola.
Maloprije sam joj poslala poruku, odgovrila je, da bi došla kod mene prije mog posla, ako ja neću izlaziti. Rekla sam joj da je ok, da dođe i javila Adi da se ne ljuti, da večeras neću moći izaći. Rekao je da nije problem, doći će po mene oko pola deset, da se makar kratko vidimo i da me odveze na posao.

Hvala svima koji su me svojim komentarima podržali da joj kažem.
Posebno momku koji mi je savjetovao da pročitam njegov post http://moodswinger.blogger.ba/arhiva/2005/06/04#44340

Nadam se da se neće ljutiti što su slijedeći redovi, preuzeti s njegovog bloga:
Prijatelji ispiju toliko kafa, pređu toliko koraka zajedno, podijele toliko radosti i tuge, a ne znam nikoga ko je, u svim tim silnim dangubljenjima, ispijanjima kafa i sokova, izdvojio trenutak i upitao ono drugo: "Hej, kad se ti jednoga dana udaš i ja, gluho bilo, vidim muža da te vara, da li bi voljela da ti kažem ili da to prešutim?" Prijateljstvo je isuviše spontano da bi mu se nametala ovakva pitanja, ali je, opet, isuviše dragocjeno, a da se ne postave. Ili možda griješim

Do slijedećeg čitanja, puno pozdrava!

13.03.2006.

Osjećam se užasno loše

Cijeli sam dan nikakva. Probudila sam se oko 13 sati, tačnije probudio me nagon za povraćanje. Imam temperaturu, jake grčeve u stomaku, glava me katastrofalno boli.
Jedva sam se digla iz kreveta i nekako dovukla na posao.
Toliko sam loše, da mi noć izgleda, kao da nema kraja. Mama danas reče da sam najvjerovatnije pokvarila stomak - moguće.
Ako ne budem bolje do ujutro, obavezno idem doktoru.

12.03.2006.

()()()()

Joj, zaspale i Maja i Alma... ja ovdje k'o u pustinji. Pokoji poziv, trkači uglavnom.
Meni se ne spava uopšte, mada sam malo spavala danas, tek neka 4 sata, al' sam super.
Trenutno slušam Briana Adamsa i nešto kontam, tako bih voljela da sam sad s Adom, negdje daleko od ove ubitačne svakodnevnice, da bar na par dana odem i odmorim mozak od svega...
Sutra smo trebali na Bjelašnicu, ali ja ne mogu. Mislim, nema šanse da odem, da ne spavam cijeli dan, nakon odrađene treće, a i naveče opet moram raditi. :((((

11.03.2006.

PONOVO SAM IMALA POZIV OD AMRINOG MOMKA....

Prije nekoliko minuta, završila sam razgovor s jednim od big kretena-opet me zvao Amrin momak!!!
Dženi mi daje svoje slušalice, kaže "imaš poziv, tebe traži". Javila sam se ni ne sluteći ko je, kontam, jedan od pozivaoca što češće zovu i pričaju sa mnom - kad on! Počeo je "ćao, opet ja, ne znam da li me se sjećaš, pričali smo nedavno". Stvarno nisam odmah skontala ko je, mada mi je glas bio poznat, a onda mi je rekao ime, tj. svoj nadimak (koji i inače koristi) i ukratko o čemu smo pričali. Rekla sam mu da ga se sjećam i onda je počeo priču, kao eto, "volio bih da mi pomogneš da svršim, stvarno sam napaljen". Pitam ga ja, pomalo ironično, zašto je nazvao mene, pored tri svoje djevojke, a on mi na to odgovara (zamisli idiota!), s jednom sam se posvađao, druga nije u gradu, a ona moja standardna krava, ima menstruaciju, pa nije dala, jebem im mater svakoj".
Ja ga slušam, želudac mi se okreće i ne znajući šta bih, kažem mu da me nazove za desetak minuta, jer moram nešto da obavim.
I zaista, nazva on, ja kliknem na record i počnem priču. Pričali smo više od 45 minuta, sve sam snimila, dosta toga iz prvog razgovora, ponovio je, pomalo mojim navlačenjem, pomalo sam od sebe. Na kraju je masturbirao i rekao kako bi jako volio, da sa mnom doživi sex uživo (gluho bilo) i na kraju razgovora rekao kako se nada da ćemo se ponovo čuti.
Djevojke mi poslije našeg razgovora govore, da snimim razgovor na cd i odnesem ga Amri. Jedino se Dženi protivi tome, kaže da je najpametnije, da se ne petljam.
Ja čas mislim jedno, čas drugo, ne znam šta da radim, jer kako god sagledam ovu situaciju, na neki način nanosim prijateljici bol-ako joj kažem, povrijedit ću je istinom, ako prešutim, povrijedit ću je ćutanjem, što ga nekako dođe, kao i laž.
Ne znam šta da radim... Znam samo, da me ova situacija izluđuje...

10.03.2006.

BILA I PLATA :D

Jutros konačno - plata! :DDD
913 km - superiška! Maja i ja, opet i protekli mjesec imamo najviše sati.
Eh pao mi je kamen sa srca, rata je vraćena, mami odvojene pare za račune (majku im njihovu, samo pristižu), a i konačno ću platiti one zavrzlame oko instruktivne nastave i eto...ostat će mi koja markica :D, tek toliko da novčanik nije prazan. Al' hajd, neću da kukam, a mislim da i nemam prava na to - kad se sjetim plate od 300 bijednih maraka, sad sam više nego happy. Ma, moram biti!
Žalosna vijest - uskoro mi počinju predavanja, na koja ću morati da idem, tako da ću imati jako malo vremena da se viđam s Adom. :(((
A moj catki bubi kaže, "ići ću ja s tobom u školu, taman da se malo prisjetim školskih dana".
Pravila sam maloprije neke kolače, pa se nadam da će ostati bar koji da večeras ponesem na posao-inače na poslu stalno nešto jedemo, ne znam kako sve uspijevamo ostati pri normalnoj kilaži.
Od jutros sam se nešto nafurala da jedem med i pijem prirodne sokove, limun, naranča, dosta c vitamina... (samo se pitam koliko će me držati?!), nešto u posljednje vrijeme imam problema s pritiskom, a često osjećam vrtoglavicu i pretjeran umor.
Mama mi stalno govori da bih trebala otići izvaditi nalaze, a ja nikako da se nakanim.
Petak...večeras će biti posla, petkom je obično "gužva" na linijama.

10.03.2006.

IMAMO I OBEZBJEĐENJE!!! hehehehe

Dođem ja večeras na posao, kad...pred vratima stoji momak od nekih skoro dva metra. Pogledam ga, vidim gleda u mene, rekoh u sebi "ma baš me briga" kad da prođem, kaže visoko-krupni "a gdje ćete vi gopođice"? Joj, umalo da mu udbrusim, šta ga se tiče, on me sreća prekide, prije nego sam i otvorila usta "jel radiš ovdje-ja sam čuvar". Ja zastanem, pogledam ga malo bolje i stvarno sam morala-odvalim se smijati. Unajmila šefica profesionalne zaštitare, iz jedne od agencija, za zaštitu lica i objekata. Hehehe...cool!

Ušao maloprije taj dečko iz obezbjeđenja, da nas zamoli da ga planiramo za kafu, ako je budemo pravile. Mi mu kažemo nije problem i ubrzo i napravimo kafu, zovnemo ga i tako...dok smo se punili neophodnim kofeinom (nama što radimo treću nije lako), mi smo primale pozive, a on, pije onu kafu, gleda u nas, pa se malo crveni, pa onda se malo smješka. Kaže "svaka vam čast, kako vi to možete izdržati". I onda, počeo priču, kako je on hotline zamišljao totalno drugačije, da nije imao pojma kako sve to uopšte izgleda, da je iznenađen našim izgledom i kao ono, potpuno smo rega djevojke.
Evo, imam poziv, tipkam i pričam, pa mi malo ovo piskaranje sad, zeza koncepciju ovamo :D.
Čujemo se - pozdrav!

08.03.2006.

DRAGI MI JE POKLONIO NOĆ ZA PAMĆENJE

S Adom sam se divno provela. Došao je po mene u 18h, s velikim buketom cvijeća, otišli smo prvo na kafu, a onda me oko pola 8 pitao, jesam li gladna. Rekla sam da ne, jer zaista nisam bila, a on je na to rekao "e onda budi-moraš biti". Rezervisao je mjesto u jednom pravo poznatom restoranu (predivan pogled, tamburaši:D) i otišli smo tamo na večeru. Nakon večere, dok smo jeli ja voćnu salatu, a on palčinke, izvadio je iz džepa umotanu kutijicu. Već tad je to bilo iznenađenje, ali kad sam je otvorila, ostala sam bez texta! Srebrna narukvica koja mi se sviđa, pa sigurno od ljeta prošle godine!!! Nikada u životu nisam mucala-ali večeras sam zamucala. Ono, htjela sam da mu kažem hvala, kako baš ovu, toliko si me iznenadio, sve sam htjela nekako da izgovorim u isto vrijeme i nisam se mogla sama sa sobom dogovoriti, šta ću prvo, pa sam zamuckivala, čas ovo, čas ono.
"Azra mi je rekla da šiziš za njom" objasnio mi je tu veliku "slučajnost" i vidjelo se na njemu da mu je baš drago što me obradovao, kao malo dijete, kad se obraduje, dugo željenoj igračci...

08.03.2006.

JEDAN NAŠ DAN, OD 365 NJIH...

Razloga za to je mnogo i svaka žena nosi ih u svom srcu, stoga budimo sretne što smo žene i učinimo svaki dan, našim danom.
Jer, .... mi to zaslužujemo! :D
Svim djevojčicama, djevojkama, ženama, sretan 8. mart.

Mojoj majci, veliko hvala što me rodila i naučila da spoznam, kako se veličina čovjeka mjeri onim što je spreman učiniti za drugoga, pa tek onda za sebe samoga.

08.03.2006.

:D

Hehehe... maloprije zove neki momak. Ima, navodno 19 godina i kaže da nikad nije spavao s curom. Molio me da mu objasnim neke pojmove, kao što su oralni sex, poza 69... ja mu počela objašnjavati, kad me prekide "izvinite, mogu li vam nešto reći"?
Rekoh "možeš". Kaže "ja sam se sad malo uzbudio, odoh u wc, pa ću vas nazvati kasnije" i prekide.
Zove ponovo nakon 10-tak minuta, kaže "završio sam". Ja mu govorim, što nije dok je bio na vezi, kaže "ma nekako mi nezgodno da me vi slušate".
Zezancija, ili zaista, simpa. :D
Nazvao hotline i nezgodno mu?...

07.03.2006.

Prva noć u novom poslovnom prostoru...

Evo nas u novim odajama... Ovdje nam je, iskreno rečeno, puno, puno bolje. Imamo malo veću kancelariju, uređenije kupatilo, a u jednoj maloj prostorijici, koja se koristi kao kuhinja, imamo i frižider.
Desno od vrata, imamo čak i neki trosjed (eko koža), dušu dao za odmor i kunjanje kad se baš mora. :D
B. je priznala da je rekla adresu, na kojoj smo bile smještene, izjavljujući pritom "da nije imala pojma da se to ne smije". Kokoška!!!
Jednim njenim nepromišljenom potezom, mogle smo imati ogromne probleme...
Šefica je odlučila Aidu vratiti na posao (drugu novu curu), jer ona nije kriva, isto kao ni mi ostale i nije fer da ispašta zbog nekog drugog.
Ja sam na posao došla skoro cijeli sat ranije-bila sam s Adom u gradu i negdje oko pola 9, nazvala ga je sestra, da dođe po nju i njenu kćerkicu, da ih odveze do hitne, jer mala Nejla ima visoku temperaturu, a Adin zet je na putu. Tako da me Ado dovezao na posao i otišao.
Da-nova lokacija mi je sad bliže, nego ona prošla. :D:D

07.03.2006.

IMALE SMO UŽASNU NOĆ!

Još sam pod utiscima prošle noći. Sinoć smo se baš istraumirale na poslu. Primimo poziv oko pola 1, Alma je pričala s momkom. Maja, Dženi i ja, pričale smo nešto bezveze o tome kako i za 8. mart moramo raditi, kad u po frke, Alma uzviknu "jebo te život" i sva blijeda spusti slušalice na sto. Mi gledamo u nju, šta joj bi, a ona skoči i poče uznemireno govoriti "ovaj zna gdje smo, ovaj zna gdje smo". Ništa nam nije bilo jasno, Alma nikako da se smiri, kad na kompjuteru vidimo opet imamo poziv i Alma govori "nemojte se javljati, to je on". Kaže, lik s kojim je pričala, rekao joj je adresu, gdje smo locirane i prava imena nas nekoliko. Normalno, sve smo se sjebale...
Na računaru ponovo registrovan poziv s istog broja i ja se javim. Pokušala sam zvučati normalno, ne znam koliko sam uspjela u tome, kad samo što sam se javila, on reče:
"šta je pičkice, što ste se prepale"?
"ćao-nemam pojma o čemu pričaš, ja sam (onda sam rekla svoje ime s hota), a ti si"?
"ma ne seri, ti si (onda je on rekao Dijanino ime-to je jedna od kolegica)" i ja sam se preznojila.
"mislim da si pogrijesio" rekoh i sama iznenađena svojim uvjerljivim tonom.
"hajd neću vas pojesti, samo namjeravam da vas vidim, doći ću u (onda je opet rekao adresu)" i prekide vezu.
Onako smušene, isprepadane, jedino što nam pade na pamet, je da zovemo šeficu. Zvali smo je s mobitela i na fixni i na njen mobitel, nekih 15 minuta (nama dugih k'o dva sata) dok je konačno nismo probudile. Jedva samo joj objasnile o čemu se radi, ona tek probuđena, pa joj je trebalo poprilično da ukopča.
Počela je psovati i rekla da odmah dolazi.
Maja je izašla iz kancelarije, da vidi kroz prozor haustora šta se dešava, a mi smo sjedile kao na iglama i čekale šeficu.
Nakon nekoliko minuta, Maja je upala nazad u kancelariju, počela zaključavati vrata i šapatom nam govorila "zovite S. recite joj nek ne dolazi sad". Pred zgradom je bio neki momak, gledao je u prozore na spratu i pravim imenom dozivao jednu od cura.
Sad tek vidim da nije imalo nikakovog smisla gasiti svjetlo, jer mi nemamo prozore, ali valjda u onoj panici nismo bile sposobne razmišljati.
Sjedile smo u polumraku, računar je registrovao nove pozive, ali nisamo se javljale niti na jedan od njih.
Dženi je nazvala šeficu i rekla joj da je lik pred zgradom i da nas doziva. S. je nazvala policiju, praveći se da je stanar i prijavila uznemiravanje "vjerovatno nekog pijanca".
Nakon nekog vremena, S. se autom provezla ispred i vidjevši da nikog nema, parkirala je i popela se gore.
Rekla nam je da pogasimo sve i da krenemo s njom. Tako da smo, oko 3 napustile zgradu i otišle kod nje kući.
S. je rekla da sutra prelazimo u neki drugi prostor i da trebamo javiti curama iz prve smjene da ne dolaze na posao.
Oko 6 smo malo prilegle i spavale do pola 12, onda nas je šefica odvezla kućama i otišla se naći s nekim ko će nam izdati novi prostor.
Večeras ćemo najvjerovatnije startati s radom, na drugoj lokaciji, a dvije nove cure su dobile otkaz i neće znati gdje radimo. Svi mislimo da je jedna od njih odgovorna za sve ovo, najvjerovatnije mala B.
Uglavnom, sranje u bojama, ali sreća sve se dobro završilo. Ko zna, kakav je manijak sinoć vrebao na nas???

06.03.2006.

I AM SO HAPPY!!! :D

Subota naveče protekla je ok, bili smo na kafi, poslije otišli na pizzu, zezali se i sve u svemu, fino proveli. Rekla sam mu da ne idem kući, već da ću spavati kod jaranice, zato što sam znala da bi me odvezao pred zgradu, a ja sam trebala na posao. Pred "Alminom" zgradom, tj. pred zgradom u kojoj radim, prije nego sam izašla iz auta, počeli smo dogovarati slijedeći izlazak, a ja sam sjedila kao na iglama-jer me pitao da se vidimo i sutra naveče. "Bilo bi glupo da i sutra spavam kod Alme" prošlo mi je kroz glavu i pravo sam se unervozila.
I rekla sam mu... Da ne idem kod jaranice, već da ustvari radim i da mi je bezveze da ga petljam, bolje da mu odmah kažem. Počela sam brbljati bez ikakvog reda i smisla, ni cd kad preskače, ne pravi prelaze, koje sam ja pravila. Nemam pojma ni odakle mi gluposti poput "uvođenje pdv-a, visoke cijene telekoma" i još nekih sranja koja sam vezla, jedno za drugim, osjećajući se totalno idiotski. On me cijelo vrijeme gledao u oči, par puta se nasmiješio i u jednom momentu, uzeo me za ruku. Ja se na tren ugasih, pogledah u naše ruke i nastavih... na moje prvo "uzimanje zraka", tj. pauzu u pričanju, rekao je "jel' namjerno toliko brbljaš da te ne mogu poljubiti ili"?... i onda - paf! Dobro poznati i odavno ne doživljeni urnebesni ples leptirića u stomaku. Tišina...pogledi kojima smo govorili, možda i više, no što smo htjeli i onda ona sekunda, koja se čini poput stoljeća, sekunda u kojoj su usne putovale u susret usnama preko puta. Taj poljubac je baš trajao. I toliko sam uživala u njemu, da mi je bilo svejedno i ako potraje do jutra i ako ne odem nikako na posao i ako...
Da, rekla sam mu poslije da me posao kočio da budem s njim i da sam mu zbog toga, mjesecima servirala kojekakve razloge da se ne vidimo. Rekao mi je da tek sad konta sve ono što se nije poklapalo i proglasio me "njegovom blesavom bubicom". Njegova rodica Azra, inače je moja extra jaranica i ona mu je stalno govorila da mi se sviđa-a svi njegovi pokušaji da nešto bude, padali su u vodu, pa mu nije bilo jasno, zbog čega.
Uglavnom, te noći, u kancelariju uđoh 10 minuta, nakon ponoći-djevojke nisu ništa ni pitale, sve im je bilo jasno kad su me ugledale.
Ado me nazvao čim je došao kući, malo smo gugutali i na kraju me pitao u koliko završavam sa smjenom, da dođe po mene. Tako da smo se juče ujutro našli u 7, došao je po mene pred "Alminu" zgradu, otišli smo na kafu i tek u 13 sati sam došla kući. Hodali smo po gradu, jeli bademe, smijali se...sve u svemu, bilo nam je haos.
Sinoć smo bili kod Azre na palačincima, došao je i njen dragi malo kasnije, njena nas mama malo zezala, kao "konačno da se vas dvoje pokupite". Smijali smo se...
Ja sinoć nisam radila, uzela sam slobodno, tako da smo ostali kod Azre pravo dugo, gledali smo malo dodjelu Oscara, pa počeli se nešto dogovarati da slijedeći vikend idemo na Bjelašnicu...
Joj, napisah gomilu toga bez ikakvog smisla i reda, ali...nemojte mi zamjeriti-odavno nisam bila ovako happy. :D:D:D:D
Sad me čeka usisavanje i pravljenje ručka nabrzaka, Ado poslijepodne dolazi po mene, idemo u grad kupovati mamama nešto za 8. mart, (jesmo cakani :D) pa ćemo na kafu, pa ja na posao... pa bio bi red i da idem, dosta i previše nabacanih stvari za ovaj put. :D
Pozdrav!

04.03.2006.

ŠTO JE DANAS LIJEP (i bio) SUNČAN DAN!!!

Eh, večeras izlazim!!! :)) Znam, objavljujem to, kao da putujem na Mjesec, ali, prvo izlazim rijetko, a drugo-IZLAZIM S ADOM!
Pošaljem mu ja maloprije poruku, odmah mi dođe odgovor, još par porukica, "šta ima, šta nema" i pade dogovor za izlazak.
Javila sam curama da ću doći oko 23 sata na posao, što znači da ću kasniti, ali, neće biti problem. :)
Osjećam se poput srednjoškolke, ne znam šta me je opalilo-valjda pomalo uzbuđenje, jer ću se vidjeti s njim, a i trema od onog što bi moglo da se desi. Odoh prati kosu :)) pa se čujemo. Pozdrav!!!

04.03.2006.

Još jedan, od psihopata u nizu...

Uh, kakav me kreten maloprije zvao... htio je da ga tučem iz sve snage, da mu štiklom udaram po jajima, da ga vrijeđam - što sam ga više vrijeđala, bio je sve napaljeniji.. govorim mu "kretenčino, kretenska, jebem ti sve! ti si fuj, ništa ne vrijediš, pogledaj se kakav si-crkni" on stenje, uživa...bolesnik! Na kraju je rekao da bi volio da mu se popiškim u usta i da mi svrši po guzi. joooooooj.... prekinula sam vezu-večeras sam zaista u crnjaku i nisam imala živaca da se peglam s šizofreničarima poput njega.
Večeras sam u onom fazonu kada se uopšte ni mrvicu ne trudim razvući razgovor. NEK SE NOSE U NEKU STVAR, NEK DRKAJU SAMI SA SOBOM!!!
Aida (nova cura) sjebala se kad me čula kako vrištim na tipa. A kad smo joj objasnile, da on to traži i na šta se loži, pogotovo je bila down.
A, oni normala pozivi, dobro joj idu. Pričala je već par puta i nije loše za početak. Jest da neuvjerljivo dahće, ali opustit će se vremenom (sve smo bile takve na početku).
Sinoć kad smo joj govorile da se ne iznenadi ako joj se počne mantati, pri dahtanju, gledala nas je s čuđenjem i nevjericom.
Ali, večeras, kad joj se kancelarija počela okretati, dok je dahtala nekom krkanu, koji nikako da svrši, uhvatila se za glavu i slušalice pružila Maji. Morala je prekinuti. Sve djevojke to rade-ako u komadu dugo dahćemo, samo se zamijenimo-slušalice pruzme druga i nastavi. A debili i ne skontaju da im totalno drugi glas stenje "ohh, takoo...gurni ga do kraja,...ahh".

04.03.2006.

I just want to feel real love....Feel the home that I live in...'Cause I got too much life...Running through my veins...

Jedna od onih noći, kada mi neopisivo treba neko... samo da me zagrli, da znam da je tu... Ne da mi priča, davno odslušane šuplje priče, -samo da je kraj mene, da mu glavu naslonim na rame i tišinom ispričam sve ono, što riječima, nikada ne bih mogla.

Može li išta da boli jače od samoće koju osjećaš, čak i onda kada nisi sam???

03.03.2006.

STIGLO I POJAČANJE!

Nekako sam fuj-smrzla sam se dok sam došla do kancelarije, cijelo veče zovu neki idioti. Imamo novu curu, koja je, kao i sve mi na početku, totalno zbunjena, nezgodno joj je i nas slušati dok pričamo s pozivaocima, a kamoli ona da se javi. Razumijem je potpuno, nekad sam i ja imala isti osjećaj-kao da me neko bacio s Jupitera, među gomilu budala. Ali, navići će se... Onako, nije loša, raja je, ima 23 godine. Pokušavamo je naučiti kako će praviti zvukove oralnog sexa. Joj, uvijek su kome s tim!!! Ima hajvana koji insisitraju da čuju " kako im pušimo". U takvim situacijama-stavljamo palac u usta i ... mljackamo. Sve je dobro, dok ne pogledamo u neku djevojku pored sebe-onda nastaje haos. I pušenje i komplet sex, dotičnog s druge strane,ode u sto klinaca, jer tada sve prasnemo u smijeh. Većinom, kad čuju smijeh, prekinu vezu, ali ima i onih koji tupavo pitaju "šta se smiješ" ili "de, bona nastavi, šta ti je".
I s tim palcem uvijek tragi-komedije. Ja, recimo nisam mogla naučiti s curama. I, jednom, pukne mi film, ljuta na samu sebe, što nisam znala "da pušim" dođem s posla, sjednem pred ogledalo i palac u usta. Vježbala, vježbala, vježbala... dok nisam naučila. :D
Eto, odoh novoj kolegici s ostalima, davati instrukcije-svaki savjet je dobrodošao, znam po sebi. Imate veliki pozdrav od kompletne smjene djevojka s hota!:D:D

02.03.2006.

:))

Kada se vrata sreće zatvore, otvore se druga, ali često, tako dugo gledamo u zatvorena vrata, da ne primjećujemo ona koja su nam se otvorila...

02.03.2006.

UOBIČAJENA RADNA NOĆ

Prespavala sam skoro cijeli dan. Došla sam s posla u pola 9, malo se provrtila po stanu sa svojima i legla oko 12. Probudim se u pola 6, ma rekoh, neka me još malo i prenese me... Ustanem u pola 10-vrijeme kad sam već trebala biti na putu ka poslu. Shit!
Malo sam zakasnila, ali ne brine me to uopšte, obzirom da mi niko neće praviti probleme zbog toga.
Imala sam maloprije simpa pozivaoca. Pričali smo 1 limit i možda još nekih 15-tak minuta. Cijelo vrijeme me molio da mu dam broj mobitela. Haha, ma kako da ne?! Na kraju, ne znajući više kako da me ubijedi, počne da me moli da mu dam brojeve, ne onim redoslijedom kojim idu, već onako, ispreturane. Pa će on isprobavati kombinacije, dok me ne dobije. I budem ja malo zločasta-kažem mu tri svoja broja i tri neka lijeva, pa nek se zabavlja, šta ću mu ja, kad je navalio.
Poslije njega zove neki krkan, do limita je drkao i ništa. Cijelo vrijeme, samo "daj da ti ga stavim zguza". Seljačina neka, govori mi "jesi tude", "nisam" rekoh "evo me ovdje".
U smjeni smo Maja, Dženana i ja. Maloprije smo nešto kukale da je hladno, a i jeste. Pijemo već treću kafu, ja nikako da dođem sebi od onolikog spavanja.
Danas sam dobila poruku od Adnana, momka koji mi se već odavno sviđa, nešto smo se kao muntali, ali nikad da bude nešto konkretno. Glavni krivac sam, naravno ja. Ono, mislim, jako mi se sviđa, ali ne bih voljela s njim nešto zakuhati na kraće staze, nešto bezveze i površno. A, opet, kad bih se baš prepustila toj vezi, morala bih mu reći za posao, jer ne bih mogla o nečem takvom lagati svog momka. I to me jako koči, jer znam, mi smo narod pun predrasuda i ne vjerujem da bi se na to gledalo, ono "ma ok je".
Baš smo Maja, Dženi i ja večeras komentarisale o mom blogu. Ono i cure često pogledaju komentare i diskutujemo o tome. Iznenađuje me broj posjeta, ne znam, možda to i nije mnogo za neki prosjek, ali meni se 1000 posjeta za 10-tak dana, čini poprilično. Eto, ispade dnevno, u prosjeku, 100, što je daleko više od onoga što sam očekivala. I kontam, toliko posjeta, a tako malo komentara. Posebno onih pravih bloggera, koji ispod komentara ostave trag o sebi, svom blogu. I onda, kad je na ovaj način ljudima teško reći "ma hotline je u redu" a da stoje iza toga, mislim, da bar po blogu znam ko su, kako je onda tek u pravom životu teško to prihvatiti kao nešto normalno? Ali, ja to u potpunosti razumijem i moram priznati, da sam i sama, prije nego što sam počela raditi ovdje, imala predrasude za djevojke i žene koje se bave ovim poslom. Možda je i u mojoj glavi postojala skeptičnost u vezi njih, njihovog morala i drugih stvari, ali došavši na hot da radim, sasvim sam promjenila sliku o hotu i djevojkama s hota. Nije istina ni da su cure s hota stare, debele, ružne, kao što neki govore. Sasvim smo iste kao i sve ostale cure koje srećete u tramvaju, prodavnici, trgovinskim centrima, kafićima... Bez daljnjeg, imamo privlačne glasove, što je i jedan od uvjeta da se radi ovdje, ali i to je, relativno. Recimo, moj glas se mnogima sviđa, ali nekad nazove neko kome i nije nešto posebno, pa traži drugu djevojku. I to je sasvim normalno, svi imamo različit ukus.
Evo upravo pričam s jednim momkom, pita me šta radim i ja mu govorim da pišem blog, ali on nema pojma šta je to, pa mu objašnjavam da je to dnevnik, ali mi ne vjeruje. Hmm, valjda vole da ih lažemo "evo me u polutami, ležim gola na krevetu, diram svoju malu macu, vlažna je i vrela, hoćeš da je osjetiš". Prekinuo je napaljenko, nakon dva-tri moja aahhh. Lijepi sni dečko. :D
Nikad mi neće biti jasno, kako neki mogu vjerovati u to da i mi mastrurbiramo, da smo gole i da ležimo na nekakvim krevetima? Zar može čovjek imati tako plitka razmišljanja?
Jesam li spomenula da bi nam sutra trebale doći dvije nove djevojke, na probni rad? Preporuka su jedne cure koja je prije par mjeseci radila s nama i svi se nadamo da će biti ok.
Vjerovali, ili ne, upravo smo zaključile da nam se pije još jedna kafa, a to znači da moram da idem da je pravim, jer ovdje se svi izvlače, da ne znaju praviti dobru i jaku kafu poput mene. Ma lijenštine, lijene, sreća njihova pa su mi drage :D !

01.03.2006.

Dobročinstvo je jedino blago koje se uvećava davanjem...

Sretan Dan Nezavisnosti svima koji Bosnu i Hercegovinu vole i smatraju je svojom domovinom. :)

28.02.2006.

BAŠ SAM LJUTA!!!

Znate onu situaciju, kada je čovjek toliko bijesan, da bi najradije nabio nogom sve što mu se nađe na putu, krhnuo šakom od sto, koliko ima snage?
E upravo tako se sad osjećam. Ona moronka od šefice obećala nam dati prije 1. bar jedan dio plate, eto tek toliko da nismo totalni kokuzi i danas kaže "eto strpite se još koji dan, stvarno ne mogu prije".
Ma boli nju, njoj je normala trošiti koliko joj padne na pamet i ne razmišljati šta i kako će sutra. Večeras ode na Vlašić ("malo rekreacije, a i praznik je" uhh) uživati i prosipati svoja filozofiranja, "kako je život lijep, samo ga treba znati živjeti". Da, njoj je lijep, bez daljnjeg. Kako i ne bio bio?! Nema pametnijeg posla, od kritikovanja kozmetičkih i frizerskih salona i naglabanja, kako ju je posljednja kupovina u "Max Mari" koštala 4000 maraka ".
Naša šefica, za one koji je dobro ne poznaju je jedna divna, uspješna žena, pametna, obrazovana, gospođa. Ustvari je najobičniji ljudski šljam, od kojeg se osipam.
Ima 40-tak godina, izgleda extra dobro, zahvaljujući raznoraznim kozmetičkim tretmanima, skupocjenim kremicama, maskama, masažama. Ide na fitnes, jogu, plivanje. "To je jako zdravo i svaki bi pametan čovjek trebao da se brine o svom zdravlju" kao sad da je slušam. Naravno da jeste, ali eto-nemaju slučajno svi hotline linije, niti mogućnost da se proseravaju s idejama "joj, a gdje li bih danas mogla na ručak"?
Jebote, nemam vremena da odem kupiti čizme i kada imam pare za njih, dva mjeseca sam se kanila otići frizeru, a finansijske mogućnosti za njene tretmane i razna sranja, da i ne pominjem.
I kada imam para, nemam snage i vremena hodati, zezati se i trošiti ih. Svaki mi jebeni dan prođe u spavanju i koji sat proveden u kući, sa svojima i u obavljanju, uvijek istih, prokletih, kućnih poslova.
Naša šefica živi sama. Djecu je poslala bivšem mužu u Francusku, da "ima svoju slobodu i da se i otac malo brine o njima". Kao majka je-ne za nulu,već, barem deset mjesta ispod, što jako mrzim kod žena. I kad su tu, sopstvena joj djeca idu na živce i uvijek kuka kako jedva čeka da idu tati.
Ima vilu, a ne kuću, u kojoj živi sa 7 perzijskih mačaka. Samo na mačke, troši mjesečno moju platu! Voza mercedesa od 100 hiljada maraka i često zna komentarisati kako joj je neshvatljivo, da neko ne može sebi priuštiti auto. A ista se ta grofica, nerijetko od nas grebe za cigare ("eto zaboravih svratiti u prodavnicu") i milion puta spomene kako trošimo nenormalno puno sapuna, toalet papira i sl.
Joj, nekad bih joj najradije, gurnula onu četku kojom se čisti wc u usta da je ne slušam, kako se peči i prosipa svoje, jeftine, ženske teorije. "Znate, žena dok je mlada, treba da iskoristi svoju mladost i ljepotu, da nađe nekog glupana s debelim novčanikom i osigura se". Neka, hvala, radije ću se ja ubijati poslom". Kad vidim nju i njen život, bude mi drago, što nekad moram da se mislim, hoću li načeti 10 maraka, ili ne.
Svake sedmice, tu je novi "poslovni prijatelj", s kojim se obavezno, poslovni sastanci, dogovaraju naveče, s kojim se mora trknuti do Neuma, Vlašića itd. Gadi mi se.
Pismena prostitutka... Majke mi, više cijenim one na ulici, koje je neka nevolja natjerala da se bave najstarijim zanatom na svijetu, nego nju, koja ih mjenja sigurno češće nego čarape. I od svakog, neofirno, izvuče debelu korist.
Moram platiti instrukcije u školi, na komodi stoji hrpa neplaćenih računa, rata od kredita čeka... od nervoze više nisam ni pospana, a u 22 sata trebam ponovo biti na poslu i .... dođavola više!!!
Kad ti se s nepunih 25 život gadi, kako će onda biti za 15-20 godina?
Spavala sam samo dva sata i znam da mi nije dovoljno i da ću večeras sama sebe šamarati da se dohavizam, ali tako sam ljuta, da nema šanse da zaspim.
Idem se tuširati, možda nakon toga, budem mogla bar još sat-dva odspavati.

28.02.2006.

Yesterday is history, tomorrow is mystery. TODAY IS A GIFT!!!!

28.02.2006.

- - - - - -

Još sam na poslu, šefica zove u pola 6 da me zamoli da ostanem duže, jer u prvu smjenu došla je samo Elma.
Pričala sam sinoć 4,5 sata s Amarom-momak iz Sarajeva, ima 27 godina. Zvao je i prije par puta, samo radi razgovora, pričali smo po pola sata-sat, ali sinoć smo baš razvukli. Ako sam ikada poželjela upoznati pozivaoca, to je definitivno on. Nevjerovatno mnogo toga imamo zajedničkog i morala sam se zapitati zašto ovakvog momka nisam upoznala na nekom drugom mjestu?
Imamo evo poziva, svakih par minuta prekidam s pisanjem. To su oni jutarnji trkači, koji se probude "s dignutim" pa prije nego ustanu, nazovu da "spuste pritisak".

27.02.2006.

NASLOV :)) (da ne bih mozgala previše)

Nisam umorna ni mrvicu i uopšte mi se ne spava. Zato danas kad ušećerim i bude vrijeme ustajanja,...uhh.
Sinoć me zove neki mali iz Vakufa. Ima, navodno 18 godina i pola sata me molio da ja nazovem njega. hehe Dešava se. Nazovu tako i ostavljaju broj, kao "javi se kad mogneš". Il', "ej molim te de me nazovi, nemam kredita, a digo mi se".
Joj, nakačio se i neki bolesnik, cijelu noć je vrtio brojeve i postavljao nam zagonetku "imaš menstruaciju, guram ti prst, gdje odlazi ta tečnost". Maja mu na kraju vrisnula američki i poslala ga u p.m. Stvarno nas je pravo ispeglao.
Ne znam jesam li spomenula da s maloljetnicima ne smijemo razgovarati? Mislim da nisam. A tako često zovu i preklinju nas da pričamo s njima. Najsmješniji su kad ih uhvatimo na foru za godine. Prvo par puta nazovu i na naše pitanje, koliko imaju godina, kažu 16-17. Mi kažemo da nam je zabranjeno pričati s maloljetnim osobama i prekinemo vezu. Zovu onda nakon par minuta i počnu da lažu. Recimo skontamo po glasu, al' pravimo se lude i pitamo "koliko ti je godina". "20" izvali ko iz topa, a na pitanje, koje si godište, tajac...računa, računa i onda se valjda sjebe, pa prekine vezu. Ili, izvali da ima 20 godina, a onda za godište kaže "89 il' 90".
Al' pubertet se može i shvatiti. I u suštini, svi mlađi momci koji zovu su i ljubazni i fini jako. Nekad su neki toliko sramežljivi, a valjda i zbunjeni, da jedva koju progovore i oslovljavaju nas sa "vi". Malo je smiješno kad čuješ "a da li biste mi ga popušili"?
Dječačići najviše zovu u prvoj smjeni-što je i razumljivo, roditelji na poslu, djeca na telefonu. Mada se dešava da i u pola noći biraju broj i snenog glasa kažu "probudio sam se, sanjao sam nešto i digo mi se, molim te, pomozi mi da ga izdrkam".
Kad nazove neko fin i s normalnom pričom, obasja nas sunce u pola noći i s takvima nam razgovor nikada ne pada teško. Samo što se takvi ne zadržavaju baš dugo na vezi, oni po par minuta i pozdravljaju se.
Ima i onih, koji počnu masturbirati prije poziva i nazovu pred sam kraj, tako da na jedno naše "ahh" čuješ njihovo završno stenjanje.
Brat se probudio, odoh s njim piti kafu i malo mahalati, nisam ga pošteno vidjela odavno.

25.02.2006.

...

[b]There are no wrong choices; there are only different choices.
Susan Jeffers[/b]

25.02.2006.

Ja se zezam na netu, većina djevojaka priča s pozivaocima, Alma malo kunja na stolici-nije ni čudo, ovo vrijeme samo za spavanje.
Šefica maloprije tek ode, zatekli smo je ovdje kad smo došli u treću- sva je nekakva nadrkana. Vjerovatno zbog Arijane koja ide, a ionako smo imali, manjak cura.
Rekla nam je da probamo nekoga naći, ali šanse za to su jako male. Ne tuku se cure za ovaj posao.
Dražala nam je bukvicu o spavanju na poslu, pušenju u kancelariji (e samo bi trebalo i to da nam se uskrati), kao koliko se puši-trebalo bi krečiti svaka dva mjeseca. Nismo mi krive što nam je radno mjesto bunker koji nema niti jednog prozora-nalazimo se u sredini zgrade (razlog-nekada posao zahtijeva suviše glasno dahtanje, pa šta bi pomislili prolaznici, koji se slučajno zadese pod prozorima?), ne vidimo ni sunca, ni mjeseca, dok smo ovdje. Ponekad neke djevojke ujutro oko 5-6 sati malo odspavaju na stolicama (možete misliti kako je to udobno), kad nema poziva i njoj to, naravno smeta.
A trebalo da nas drži kao malo vode na dlanu, radimo punom parom, razvlačimo razgovore s kretenima, koji nas ubiše u pojam i njoj je opet malo. Jedna djevojka u prosjeku, u toku jedne smjene, koja traje 8 sati, napravi minimalno 2 sata razgovora-i to u slučaju kad ima malo poziva. E sad zamislite, nas 16, tri smjene, svaki dan u mjesecu!
Nemojte se zanositi da mi zarađujemo super plate. Još uvijek, nažalost, nismo Zapad, gdje se na hotu, extra zarađuje. Fixna plata je 300 km. 8 sati, s jednim slobodnim danom u sedmici, (koji se obično prespava). U tih fixnih 300 km, spada kao 200 sati razgovora, a svaki sat preko tih 200, plaća se dodatno, 8 km, to je taj bonus. Znači, ako želimo zaraditi, moramo se i namučiti.
Ja u prosjeku, zarađujem, 750-900 km mjesečno. Nekad više, ali to je baš kad ima posla. Mnogo puta ostanem i mimo svoje smjene, recimo pričam s nekim u 7 sati, kada bih trebala završiti s poslom, ja ostanem, jer vidim, razgovor će još trajati i tako nekad odradim i pola prve smjene. Ljudi misle da cure na hotu imaju platu 1,5-2 hiljade. Kamo sreće da je tako! Od silnih impulsa, koje pozivaoci potroše na hot, mi dobijemo najmanje. Ja spadam u one, s najvećom zaradom. Nekim curama se jednostavno ne da, preći 500 maraka za mjesec.
Novac je, naravno, osnovni razlog što radim na hotu. Sa trogodišnjom završenom srednjom školom, teško da bih mogla naći posao, gdje bih recimo imala 700 maraka platu, a kamoli više. Radila sam u raznim xafsima, buticima, firmama, lomila se za 300-400 maraka od kojih pola ode na režije, hranu na poslu, prevoz do posla i sl.
Upisala sam nedavno 4. stepen, polažem razliku predmeta, a i ta balada košta, ni manje, ni više, nego 2 hiljade i 600 km. Da bih završila četvrti razred, moram položiti razliku za prvi, drugi i treći, pa tek onda taj četvrti. Glupost! Ali, jedina šansa da upišem fakultet, jeste da prvo odradim ovo. Uskoro imam jedan ispit, (dopunski rok), koji još uvijek nisam spremila. Ponesem ko fol da učim na poslu, ali nema šanse bilo šta naučiti, od poziva i priče s djevojkama. A vrijeme kući mi prođe u spavanju, kuhanju, spremanju na posao. Ali, dat ću ja te ispite, ili me neće biti!
Često mi neki kažu da mi je kasno za nastavak školovanja, obzirom da imam 24 godine, kao dok završim ovu razliku, pa fax, eto me u tridesetoj. Ali, meni na jedno uđe, na drugo izađe i ne dopuštam da mi takvi komentari, ubiju volju.
Neopisivo se kajem što sam napustila četverogodišnju školu i prebacila se u trogodišnju, s kojom nisam mogla nastaviti dalje, ali, nije kasno da to popravim, samo treba para. Doduše, kad sam napravila tu glupost, zakon je dozvoljavao i s trećim stepenom upisati fax, al' ga promjeniše, negdje, na sredini mog školovanja.
Često mi je žao mame, koja se (vidim) "jede", što nam ne može priuštiti više, od svoje male plate, pa se trudim, što manje pred njom na bilo koji način pokazati, da me ovaj tempo smara.
Tata je otišao još davno, kada je bratu bilo 3 godine, nije nas nikada ni pitao trebamo li nešto i kako nam je, a kamoli da nam je u nečemu pomogao. Nije nam se ni javio godinama. Prije, dok sam bila mlađa, nedostajao mi je, kao otac, da bude tu, da je prisutan u našim životima, ali vremenom (i nakon nekih užasnih stvari koje nam je priredio), prestala sam misliti o tome. Čak je prestalo da boli i njegovo nejavljanje i nezinteresiranost za nas... Neka njega, nek uživa (živi vani i ima svoju firmu), jednog dana, sjetit će se da ima sina i kćerku, s kojima nije bio kada im je bio najpotrebniji... živim za dan, kada će okrenuti naš broj, svjestan da je "usrao" do kraja i da je suviše kasno da bilo šta popravi.
Ponekad sam užasno ljuta na njega, jer svoju roditeljsku obavezu nije ispunio, ni u najmanjem procentu, ni u bilo kojem segmentu. Ostavio je mamu i nas, samo se pokupio i otišao, čak je i svoje dugove, ostavio za sobom, koje je mama, poslije morala da vraća. Nikada nije bio otac, ni u onom smislu da nam pruži roditeljsku ljubav i pažnju, niti da se brine o nama i pomogne nam finansijski.
Ali, svakome jednog dana puteve obasja sunce, valjda će i meni jednom, one koji će me odvesti na neko bolje mjesto... mjesto na kojem neće biti telefonskih razgovora "nazvao sam da te jebem, kakva ti je guza" i sl.

24.02.2006.

VRIJEME JE FUUUUUUUJ :((

Probudih se s takvom glavoboljom, kostoboljom, mrzovoljna... Vrijeme užas. Sad bih se najradije vratila spavati. Sinoć smo se super zezale na poslu, smjena mi prođe začas. Arijana je još večeras s nama, od sutra više ne radi. Drago mi je zbog nje, što je našla bolji posao, al ipak... nedostajat će nam.
Stvarno, glava me nenormalno boli, jedva gledam...

24.02.2006.

ČOVJEK KOJI SE "SUNETIO" BEZBROJ PUTA

Imale smo maloprije poziv od Bakija. Definitivno, jedan od najčešćih pozivaoca. O Bakiju ne znamo ništa, sem da živi u Sarajevu, ima oko 30 god. i voli da se suneti. (?!) On ne traži dahtanje, niti želi klasičnu priču, tipa: sexamo se na plaži, ležim u tangicama, želim da ih skineš... Bakija uzbuđuje samo jedno-cura s kojom priča, treba da ga suneti. Svi njegovi impulsi, idu uvijek na jednu, te istu stvar:
Baki: "ja sam leg'o, hajde"
djevojka s kojom razgovara: "držim britvu, oštra je, uzimam ti glavić i....CAP!!! Gotovo." (ovo traži)
Baki: "hajd sad opet"
djevojka: "bolan Baki, sad sam te osunetila jednom, ne može opet"
Baki: "može, može, samo reži! Hajde! I daj malo više krvi"
I tako svaki put. Godinama... Na vezi je dok ga limit ne izbaci (sat). Nekada nazove odmah nakon prekida veze i žali se što smo ga "otkačile". Ponekad, uhvati ga neki prenos i zove po 20-30 puta na dan. Čim se neka od djevojaka javi, samo na njegovu veliku radost, izgovori njeno ime i prekine vezu. I zove opet nakon 2 min-ista stvar.
Jednom smo se dogovorile da bilježimo minutažu svakog njegovog poziva, u toku jednog mjeseca i da na kraju otprilike sračunamo, koliki telefonski račun dobije. Vjerovali, ili ne, cifra je prešla 3000 km!!! Nikad nam neće biti jasno odakle njemu toliki novac. Jer, Baki je, očito jako bolestan, ali on zove, neprestano zove. Jednom ga nije bilo 20-tak dana. Poslije, kad je nazvao, kaže: "ljubičice moje, kako sam vas samo poželio. Bili mi šupci isključili telefon, al sredio je to Bakica- ne mogu ja živjet' bez vaših glasića".
Često pomislim, zašto taj čovjek toliko želi, samo da se suneti? Da li je, ta njegova bolesna, sexualna, maštarija, koja ga silno uzbuđuje, možda trauma vezana baš za sunnet? Jeli moguće da je to ostavilo na njega, posljedice, koje sa sobom vuče cijeli život? A onda shvatim, kako je tražiti odgovor na to pitanje, potpuno suludo i uzaludno i okrenem misli ka nečem drugom.
Nekada mi ga bude žao. Nekada nismo ni svjesni koliko Bogu trebamo biti zahvalni, prije svega na zdravlju i beskrajno dragocijenom daru-što nam se po glavi ne motaju, raznorazne, mračne, bolesne ideje...

23.02.2006.

Slučajno maloprije nađoh jedan text, koji sam pisala prije možda pola godine, inspirisana bijesom zbog realnosti u kojoj živimo...

Znaš šta!? Pun mi je klinac više ovih sranja! I one šuplje kad se sastanu raja na kafi (jer rijetko se ima za šta drugo), da će krenuti na bolje, a fakat svi znamo da lažemo sami sebe i da neće.
Često me prenese, pa mi dođe da izbacim tv kroz prozor, jer mi je muka od svih ovih silnih političkih proseravanja, kojima nas filuju svaki dan.
I Visoki klinčev predstavnik... Sa svojim željama da nam šatro pomogne. Ma koga briga kako će nam se zvati koja ulica, kad još malo, pa nijednom nećemo moći normalno da hodamo?
I taj aerodrom??? Nek se zove kako hoće... Svejedno je sasvim.
Kad nigdje ne putujemo, (ono na Jablaničko ne računam, a vala ni ono do Jadrana kad se ode).
Svejedno je sasvim. Kad smo ko u kavezu, viza za civilizaciju – pusta želja... Pa ja i papagaje jednom dnevno pustim da obiđu krug-dva. Eto sreće naše, imamo i pasoše... Ma služe nam ustvari samo za to da ih svako malo mijenjamo i da potrošimo 50 maraka na to. ( A to nam je rezervacija, za recimo Bajramski dernek)!
Živimo nekakav „jadživot“. Sve je manje-više isto kao i juče. Ništa novo. Bar ne ništa dobro.
Klinci od 14 su mangupi. Ono, furaju se da su. Ne znaju ni pertle svezati kako treba, al pod jaknama su im utoke. I kad im staneš na njihov pubertetlijski žulj... Ništa, normala, u crnoj hronici tekst više (blago onom ko radi na procenat, bar što se tiče pisanja ružnih vijesti).
Naša realnost, realno gledajući, više se ne bi trebala tako zvati. Prikladnije bi bilo da umjesto nje, koristimo riječ „hororzbilja“. Ovo „zbilja“ po uzoru na naše susjede, čije su nam izraze stavili da ih upotrebljavamo kao domaće.
Jebi ga, takav smo mi narod... Ne znamo od drugih uzeti ništa dobro, samo ono loše, kao da i svog već nemamo dovoljno. Guramo se nekako. Valjda smo navikli na to. U busu, troli, prodavnici... kroz život. Pardon – jadživot.
Koja je to tuga. Vraćaš se iz grada, poslije osam nigdje nema kafe, pa potrošiš tri marke, a ne jednu, kako si planirao. Pa te onda iz tramvaja izbacuje papak, koji do juče nije znao ni kako tramvaj izgleda.
A sad je ko neki boss tu. Ono – kožna jakna i utrpana majica u trenerku.
Naletiš na dobar oglas za zaposlenje, „super“, pomisliš, „konačo mi se posrećilo“.Dok prikupiš potrebnu dokumentaciju, potrošiš već trećinu plate, (pardon-plaće).Treba ti potvrda o nekažnjavanju (osam maraka!).
Dođeš u opštinu (neću više da se ispravljam-dok smo ovako pričali, bilo nam je puno bolje)
tamo prvorazredna seljanka liječi svoje komplekse na tebi. Pola sata brojiš lajsne na podu, čekajući da gospođica službenica završi telefonski razgovor. Samo dok poselami mnogobrojnu rodbinu i komšinice, treba joj petnaest minuta. I dok glupači objasniš koji papir ti treba, skontaš da je kasno bilo šta više taj dan da ideš završavati. I onda opet sutra ispočetka - ista priča, samo mjesto radnje drugačije.
Konačno dođeš na intrvju za posao.
Tamo ti neki krkan, (koji je pljačkajući iz državnog budžeta, stvorio sebi početni kapital za započinjanje biznisa), počne soliti mozak kao posla ima, ali mladi u suštini neće da rade.
Eto, činiš mu se kao osoba koju je tražio, pa ti ponudi probni rad (naravno, to se ne plaća).
Očajan- privatiš ponudu, obećavši samom sebi da ćeš dati sve od sebe, da se pokažeš.
Počneš da radiš u „smjenama“. Prva od jutra do mraka (tako je kod privatnika), a druga isto tako, samo slijedeći dan. Kad dođeš kući, ne možeš da zaspeš od umora.I onda ti nakon mjesec dana probnog rada, (za koji si svaki dan plaćao prijevoz do posla, minimum jedan obrok),
kaže: „razočaran sam vašim radom, žao mi je“, a ti tamo vidiš, već raspisan novi konkurs, došli mladi ljudi koji „neće da rade“, da traže posao.Čeka ih naravno, probni rad...I tako se sve, manje-više vrti u krug,
A opet kad čovjek razmisli – ma super se nosimo sa svim sranjima, ako se u obzir uzmu sve jadne životne okolnosti koje nas prate. Ono kad imamo para, osjećamo se neobično, jer valjda smo navikli na Saharu u novčanicima, pa kad se u njima nekom srećom nađe koja marka, umorimo se kontajući, kako da je najkvalitetnije potrošimo...


23.02.2006.

HVALA VAM

Probudih se maloprije, ni sama ne znam zašto tako brzo, jer sam spavala možda samo 3 i po sata, ali nisam više mogla. Vrtila sam se u krevetu i odjednom osjetila extra jaku želju za kafom. Tako da sam ustala i evo uzeh malo da pišem.
Moram priznati da me brojač posjeta, svaki put iznova iznenadi, kao i vaši komentari. Kada sam počela s pisanjem bloga, mislila sam da ću imati puno manje posjeta, a što se komentara tiče- no comment! :)) Iako vas ne poznajem i nikada vas neću sresti, jako puno mi znači vaše razumjevanje i podrška. Tim više, što istu tu podršku i razumjevanje nemam od bliskih i dragih osoba, zato što i ne znaju šta radim.
Na hotu, obično ne razgovaramo o onome što radimo. Kao po nekom prešutnom dogovoru, teme o kojima pričamo, skoro uvijek su vezane, za život koji živimo van kancelarije. Ako nekad i spomenemo nekog od pozivaoca, to su stvari kojima se možemo nasmijati. Onu sivu stranu nekako potiskujemo.
Pročitah komentar s potpisom Lemesh... i sasvim se složih s njim. Po ko zna koji put?! Bezbroj sam puta razmišljala o tome i još davno donijela zaključak da ovo nije moj plafon i da bih, trebala biti negdje drugo. Ali, uvijek postoji ali i ma koliko se trudili da ga zaobiđemo, to ali prisutno je bez prestanka, kao da život ne zna pisati priče bez njega.

23.02.2006.

[b]Maybe God wants you to meet many wrong people before you
meet the right one, so when this happens, you`ll be thankfull.
Gabriel Garcia Marquez[/b]

22.02.2006.

?!

There are two kinds of people in the world - those who walk into a
room and say, "There you are," and those who say, "Here I am!"
Abigal Van Buren

22.02.2006.

SPORTSKA SRIJEDA!

Evo spremam se da pođem spavati. Završila s usisavanjem, prašinom i ostalim svakodnevnim, kućnim, obavezama i sad konačno na odmor. Nekako mi sad žao leći i prespavati ovako divan dan. Dolazi nam proljeće, napokon :)) Večeras radimo samo Maja i ja, što znači da ćemo se polomiti od posla, jer samo nas dvije, a srijeda. Da, srijedom naveče ima jako puno poziva. Malo sam se bavila "naučnim istraživanjem" i skontala zašto je to tako. Sportska srijeda-utakmice! Djevojke, ma šta mislile o ovome što ću sad reći, vjerujte da je istina. Poslije tekmi, kako god se završile, pozitivno, ili ne za njihove navijače, muškarci su itekako raspoloženi za sex. Valjda im hormoni prorade :) Volim fudbal i često ga pratim i još davno sam primjetila, čim se utakmice završe-telefoni se usijaju. Obzirom da ih večeras ima poprilično, imat ćemo i mi žuljeve na ušima. :))
Odoh da spavam, oči mi se same počinju zatvarati. Eeee, ... meni ovaj dio dana dođe, kao normalnim ljudima 2-3 sata ujutro...

22.02.2006.

NA SVIJETU, NAŽALOST ŽIVE SVAKAKVI LJUDI...

Još jedna radna noć... Danas sam se konačno naspavala, kako odavno nisam. Jutros sam s posla došla u 8 i 15, usisala, napravila ručak, istuširala se ono baš s merakom i legla sam spavati u podne. Brat me probudio u pola 9. Baš sam se fino odmorila.
Razmišljala sam jako puno o Amri i odlučila sam sad za sad, ne govoriti joj ništa. Ipak, jako mi teško pada držati u sebi da mi jaranicu momak vara.
Pročitala sam maloprije u jednom od komentara, "da ne budalim i ostavim za sebe sve što čujem na poslu". Moram odgovoriti na to. Ovako, sva imena koja spominjem su, naravno izmišljena. Ne otkrivam ničiji identitet i smatram da imam pravo pričati o svom poslu, bar ovako, anonimno. To je uostalom bio i jedan od većih razloga, zbog kojeg sam počela pisati blog-pričati o tome, bez da otkrivam bilo koga ko se bavi ovim poslom i bilo koga od pozivaoca. Znači, smatram da nikome ne činim nešto nažao, svojim ispovijedanjem, koje mi itekako znači. Jer, zaista, često osjećam psihički pritisak zbog svega ovoga. Znate, ako radite bilo gdje, nađete se s prijateljima, pa se požalite "joj, slomio sam se na poslu, imao sam toliko papira za srediti". Ja to ne mogu. Kao i većina mojih kolegica. Zamislite nađem se s rajom na kafi i počnem priču o tome kako sam provela noć na poslu, kada smo, npr. imali na stotine poziva u toku jedne smjene, od kojih je 95% upućeno od strane raznih manijaka.
Sigurno mnogi nemaju predstavu, kakvih sve bolesnih umova ima. Jednom je zvao tip koji je u toku ragovora insistirao da curu s kojom priča oslovljava imenom Lamija. Arijana ga pita zašto me zoveš Lamija, kaže on "tako mi se zove seka i stašno se palim kad zamišljam da se jebem s njom".
Neki se pale na mame (gluho bilo), tetke, rodice... Ako ste imalo pri sebe, moraju vam biti stresne takve situacije. S takvima obično, ne želimo ni razgovarati.
Najgora je bila noć u avgustu, predprošle godine, kada smo primile poziv od čovjeka koji je u stanu bio sa ćerkom, koja ima, navodno, 5 godina. Počeo je pričati "evo, ona je tu, leži u svojo pidžamici, diram je, stavljam joj prst, tako je lijepa". Prvo smo mislili da izmišlja, ali kada smo čuli dječiji glas "aj tata, boli me" zaprepastile smo se. Šefica je odmah obavijestila policiju, SOS telefon, ušlo mu se u trag, preko broja telefona s kojeg nas je pozvao.
Svi mi slušamo za takve stvari, u vijestima, čitamo u novinama, svjesni smo da je to, nažalost, prisutno svuda oko nas. Ali, većina ljudi nije svijesna, koliko je onih sa bolesnom maštom,a izgledaju nam savim ok.
Primamo pozive od parova, uključe handsfree i žele da ih slušamo dok se sexaju. Neki traže da im govorimo šta da rade, neki uopšte ne žele da mi bilo šta pričamo, samo da smo na vezi i da slušamo njih.
Imamo jedan par pedera, oni su stalni pozivaoci. Zovu skoro svaki dan. Jedino što traže, jeste da ih slušamo dok se sexaju. Na kraju svakog razgovora, obavezno kažu "cure, hvala vam, svršili smo, idemo se sad tuširati".
Sigurno ima onih kojima je ovo sve normala, ali meni nije. Prvo, po prirodi sam osoba kojoj baš nije ok svoju intimu dijeliti s bilo kim i na bilo kakav način. Drugo, koliko god se činilo nevjerovatnim, u privatnom životu, što se sexa tiče, nisam baš tako slobodna i mogu reći, poprilično sam stidna. Nisam ni nešto iskusna, imala sam dva momka s kojim sam spavala, a obje veze bile su duže. Jedna tri i po godine, druga dvije i 4 mjeseca.
Odgojena sam "bosanski" i nisam baš tip osobe kojoj je snimanje porno filma čista normala. Ok je to sve, ali ja ne bih mogla, neka hvala.
Znam, mnogi bi rekli zašto uopšte radim ovaj posao, kad kukam da je ovako stresan, ali sigurno postoji debeo razlog za to.
Pisat ću o tome neki drugi put, možda i slijedeći, jer sad je malo gužva, telefoni stalno zvone - pišem ovo ima više od sat (prekidaju me).
Pozdrav!!!

21.02.2006.

ŠTA DA RADIM?????????

Joj, ljudi, sjebana sam pravo! Desilo mi se nešto, što ni najluđi scenarist, ne bi ubacio u svoj scenarij. Prije sat vremena, primim poziv. Kontam, poziv, kao i svaki drugi, započnem razgovor, momak iz Sarajeva, u priču, tamo-vamo, skontam da je pozivaoc zapravo momak moje dobre jaranice. Zajedno su dvije i po godine. Kroz razgovor, pitam ga ja ima li djevojku, kaže imam ih tri. Ja se izgubila, ne znam šta da kažem. Uglavnom, on kao ima curu s kojom je dugo (to je garant moja jaranica) i još dvije s kojima ima sex i povremene izlaske. Cijelo vrijeme mi ponavlja, "joj nenormalno mi je poznat tvoj glas" a mene na te izjave, oblijeva čas hladan, čas topao znoj. Molim Boga da me nije provalio, stvarno ne bih voljela da zna da sam je pričao sa mnom.
Još jedan od dokaza, koliko su ljudi dvolični i da u mnogima potoji neka mračna strana, za koju ne znamo. Rekao mi je da bi neopisivo želio imati sex sa sve tri njegove djevojke i da bi mu ogromno zadovoljstvo pričinjavalo gledati kako njih tri spavaju s njegovim najboljim drugom.
Moja Amra konta da će se vjenčati, voli ga nenormalno, u nebo ga diže, a on za nju maloprije priča kako mu ide na živce, da je glupa, dosadna i da je s njom najviše samo zbog toga "što je danas teško naći curu koju nije povalilo pola grada i koja nije u stanju provaliti da je vučem za nos. I još joj stari ima para, ne moram je ja ni guliti, sama mi daje.hehe". Želudac mi se okrenuo 100 puta, slušajući idiota i bilo mi je došlo da ga pošaljem u hiljadu klinaca! SNOB!!!
Amra je super osoba, tako neiskvarena, dobra, ta mrava ne bi zgazila. A i za njega smo svi u raji, mislili da je momak na mjestu i stvarno nikada ne bih pomislila da je toliki gad i perverznjak-čuj volio bi gledati kako mu djevojku (citiram) "dere najbolji jaran"...
Joj, ljudi zaista znaju biti beskrajno ljigavi, malodušni, pokvareni...
Ne znam uopšte šta da radim-da joj kažem za ovo ili ne? Ono, suviše mi je draga, da je povrijedim ovim, a nekako mi glupo i prećutati. A s druge strane, znam da je to mač s dvije oštrice i da bih, vrlo lako, ja mogla ispasti "crna ovca" ako se upetljam.
Uhhhhhh!!! ŠTA DA RADIM SAD???
Mislim da nema većeg peha od mene-gdje baš na mene da naleti od tolikih djevojaka na hotu, od tolikih brojeva, da nazove baš onaj na kojem sam ja?!
Dođe mi od neke muke da plačem... kako mi djevojke nekada znamo biti glupe, pored očiju slijepe, pored pameti tupave!

20.02.2006.

JOJ, KAKO MRZIM PISATI NASLOVEEEEEEEE!!!!!!!!!

Još sam na poslu. Elma nije nikako došla, curica joj je jako bolesna, javila je oko 12 da neće moći doći. Tako da ću ostati do kraja prve smjene. Večeras ću biti nikakva, jer ću prije svoje treće redovne smjene, imati vremena samo trknuti kući, istuširati se, napraviti mami i braci večeru i nazad ovamo.
Posla trenutno nema, tako je obično u ovo doba dana.
Joj, ne znam ni šta tipkam, uzela sam pisati, tek da nešto radim, da ne bih zaspala.
Jutros sam do pola 8 pričala s Dadom-to je jedan momak koji često zove kad sam dežurna i samo brbljamo. Strašno je fin, iz Bihaća je, ima 28 godina. Baš me zanima kako izgleda taj momak, ali to, nažalost, nikada neću saznati. Strogo nam je zabranjeno upoznavati se s pozivaocima, što je i logično. Ne smijemo otkrivati svoje lične podatke, poput pravog imena, broja mob. i sl. Jako bi rizično bilo izaći s nekim od njih, jer je jedan veliki broj onih koji nas zovu, poprilično psihički poremećen.
Prošle smo godine imali djevojku, koja je tipu dala svoj broj mobitela. Čim se saznalo za to, dobila je otkaz, a poslije je imala i puno problema s njim. Na kraju je zamijenila broj.
Obično je većina djevojka pod ugovorom, koji ih obavezuje na diskreciju i čak u jednoj tački kaže, ukoliko otkrijemo svoj, ili identitet nekih od kolegica, firma nas može tužiti.
Upravo me zvala mama, pita zašto sam još na poslu i kad ću kući.
Možda se javim ponovo večeras, ako budem imala snage gledati :))
POZDRAV!!!

20.02.2006.

EVO ME OPET :))

Na poslu sam. Upravo sam po "naređenju" ostalih djevojaka napravila kafu (onako kako samo ja znam :) ) i sad malo mahalamo. Rekla sam im za blog i oduševljene su. Malo su čačkale po njemu i kažu mi dobro je pa imam živce for this. :)) Tijana nam reče večeras da Arijana uskoro daje otkaz, valjda, kao počinje raditi u nekoj banci. Malo smo komentarisale o tome i uglavnom, svima nam je žao što ide. Cura je extra raja, ali ipak, moramo priznati u banci joj je daleko bolje, nego ovdje.
Noć je standardna, što znači puno prekinutih veza i "trkača" (tako zovemo one što za dva minuta razgovora kažu "hvala ti, svršio sam").
Joooooooooj, Dzenanu upravo lomi neki hajvan od 45 godina, pravi takve grimase, da mi ostale umiremo od smijeha. Večeras nas je poprilično puno u smjeni - 9. Obično nas bude 4,5.
Predstavit ću vam neke od djevojaka, s kojima radim.
Dženana- ima 27 goina, prava je lafica, majke mi-crnka, zelene okice, bavila se dugo odbojkom i jako je zgodna. Inače, odrasla je u Francuskoj, pa kad našim dečkima prozbori francuski...koma. Apsolventica je na pravnom faxu, jos tri ispita i advokatica. :) Živi s roditeljima, bratom i snahom i vječito se žali na snahine kolače. Kaže, udebljat će se ko krava. Ma nema veze, samo da ne dobije ludilo, za ostalo ćemo lako.
Maja- e tu curu bi morali upoznati, pa da skontate koliko je looda!!! Jedna od kolegica s kojom najviše volim raditi. Ta definitivno ne zna biti neraspoložena, umorna, ucrnjačena... S njom je uvijek dernek. Ima 23 godine, studira žurnalistiku, rockerica na kvadrat. Ako joj lik kaže da ne voli rock, ma ta blesica prekida vezu. Kaže jednom "drkajte mu vi, ja se osipam od Sinan tipova".
Alma- naša "tetka". Tako je zovemo od prvog dana, kada je došla raditi. To je jedna duša od žene. Bilo šta da vas muči, Alma je tu, da pomogne, sasluša, da savjet. Čak je i neki tipovi zovu tetka. Ima 38 godina, prelijep, topao pogled, sva je nekako mila i brižna. Alma je majka troje djece, supruga jako bolesnog, skoro nepokretnog muža, svojim radom izdržava cijelu porodicu. Žena za ustat i spomenut. Preko dana radi u jednoj privatnoj, građevinskoj firmi, administrativne poslove, naveče je na hotu.
Evo pomalo virkaju šta tipkam-rekla sam im da pišem o njima, pa hoće da me izbace kroz prozor :)) . Kaže Maja "pročital mi stari na internetu, da ne čuvam bolesnu staricu, već da dahćem uspaljenoj BiH, udavit ću te".
Inače, mnoge od nas, imaju problem s tim-šta reći svojima (roditeljima, momku, rodbini...) gdje radimo i šta. Nemate pojma koliko nekad zna biti stresno i teško lagati. Uvijek paziti da ne izletite.
Al tako je to... tu smo da nosimo breme ovog života, kakavog-takvog...
Da, prije nego završim za ovaj put, pročitala sam u komentarima, neko je pitao da li nas zovu djevojke. Zovu, istina rijetko, ali primamo pozive i od njih. Neke su lezbejke, žele phonesex, neke nazovu da traže savjet (ko eto, mi pravo iskusne :)) ), neke nemaju pojma šta će od dosade, pa troše telefon na šuplje razgovore.
Kad sam spomenula ono za iskustvo, moram reći da imamo kolegicu koja je nevina. To je naša Lejla-zovemo je bebica. Ima 19 godina, tek je upisala fax i spada u onaj tip "maza" cura. Sva je slatka i umiljata.
Sad bježim od kompa, jer će stvarno da me streljaju-valja mahalat cijelu noć!!! Smjena je do 7 ujutro, kada ćemo, poći kućama i biti ono što i jesmo i zvati se našim pravim imenima...
Pozdrav i pusica svima koji me prate - voli vas vaša hotgirl!

19.02.2006.

SVAKI PUT OVA ME PJESMA IZNOVA FASCINIRA!!!

Kod nas se od Dejtona godine broje,
ljudi se ljudi boje i svako glasa za svoje.
Brđani postaju građani,
do jučer svjetla gasili sjekirama, a sad su u odjelima.
Mirnese, sredi ih Mirnese, jebi im mater,
ako se ti počneš prodvat i tebi ću mater jebavat!
Da znas, nije bitna ideologija, bitna je biologija,
bitna je genetika Balije, Ustaše i Četnika!
Svaka ovca svome krdu. Krave uz telad!
U šarena vrata gledat, jedni drugima mater jebat.
Znam ko je počeo rat, znam sta je glad!
Znam kad su Šešeljevci došli u moj grad!
Pričamo ono kako je sad, slabo se mičemo s mjesta,
puni smo rupa ko naša cesta.
Često vučemo ručnu - vidiš svaki biser
išli bi naprijed ali volimo taj rikverc.
Postalo nam navika da ne radi ni jedna fabrika,
maloverzacije prešutimo da se ne ljutimo,
navikli smo, na gebiru i u miru.
Mladi iz zemlje bježe, izbjeglice se vratit neće
ne moraju nek zarađuju, nek nam šalju para
mi ćemo živit u mraku i jedni drugima jebavat majku....

Cijela drzava plaća reket-
po kućama oružja - od rata, čuje se zveket.
Imamo mina ko jagoda - pune oranice,
ali neće brati gurodovi sto su pravili sadnice!
Bole nas kite, imamo resursa više,
pogotovo metala, govana, metana.
To je naš zrak i hrana - s tim nas vođe hrane.
Ne znam za vas, ja sam sit - u mene više ne stane.
Svako kurac u državi puši, zatvara uši.
Pred nepoznatim ljudima držim jezik za zubima
da'l: selam, zdravo, bog? Kako je pravo?
Ne znam više šta da kazem, u sranju da se ne nađem?!
Pas je ujeo bubu, sviraju ratnu trubu,
ljude drukčijeg pogleda imaju na zubu,
a da im isprave pogled poslaće im jedan odred
da im zapaljenu kuću gledaju kroz dvogled.

Al nema ratne nevjere što može uništit temelje,
onaj korjen kuće u kojem su naše duše,
onu burmu i lanac što u temelj baci bosanac.
kad kuću pravi u temelj dio sebe stavi!
Sruši do temelja ne ide!
Temelj, on ce ostat vječan ko Sava...

Mater vam jebeeeeeem!
Mater vam jebeeeeeem!
Mater vam jebeeeeeem!
Mater vam jebeeeeeem!

19.02.2006.

NEDJELJA, PROKLETA NEDJELJA

Evo pijem kafu, probudila sam se prije nekih 2 sata. Kakav divan dan! A ja ga prespavala. Kontala sam kasnije možda otići s Azrom do grada.
Sutra ću poslije treće, odraditi i pola prve smjene, Elma me molila da je mjenjam, mala joj je bolesna i mora je voditi doktoru.
Mi djevojke s hota, inače smo u jako dobrim odnosima. Ono, nije kao recimo na drugim poslovima, gdje ti svako podmeće nogu, da se što kvalitetnije razvališ. Pomažemo jedna drugog, trudimo se koliko možemo, da nam sati na poslu prođu što brže i zanimljivije. Joj, kako je meni na početku bilo smiješno-sjedimo za stolom, igramo remija, slušalice na glavi i skoro svaka razgovara, tj. dahće. Al vremenom navikneš, kao da je to najnormalnija stvar na svijetu-čekati hand i dahtati koliko imaš snage.
Ima nas raznih doba, profila i izgleda. Uglavnom, sve smo obične, najnormalnije djevojke, žene, nismo avioni i betoni kao s reklama, ali ni grobovi od 50 godina i 100 kg. Stvarno mi nije jasno da ima žalosno puno onih koji vjeruju da su one golišave ljepotice s tv-a, zaista na telefonu. Ono, nazove tip i pita "mogu li pričati s onom plavom, što se dira na balkonu"?
Dešava se da broj biraju totalni primitivci, koji misle da smo mi profesionalne kurve. "Jel dolazite vi na adresu i koliko je sat vremena" často je pitanje, na koje se nekad smijem, a nekad iznerviram do bola-zavisi od raspoloženja.
Uglavnom i mi smo od krvi i mesa, imamo život, kao i svi ostali, mada često imam osjećaj, da nas ne shvataju baš tako. Većina nas studira, ili recimo ima porodicu, djecu koja se moraju hraniti i prvi i najvažniji razlog, zbog kojeg smo tu, gdje jesmo, jeste novac. Ponekad me stašno boli što nas poistovjećuju s šljamom, tipa cura na Stupu, koje za cenera rade što god im tražiš.
Halo, mi samo pričamo na telefon!!! Šta tu ima da bude nemoralno? Mene preko telefona niko niti dira, niti sam s kim preko telefona mogla imati sex. Recimo, za mene su sponzoruše, tipa hodaju s 20 godina starijim čičom, svaki mu dan pod nos gurnu spisak potrebnih stvari i gule ga ko jarca, osobe puno lošijeg morala, nego mi koje radimo na hotu. Mi pošteno odradimo svojih 8 sati i ne spavamo s raznim pingvinima zbog love. I ja se ponosim tim. Nikada ne bih dozvolila sebi, da poljubim nekog iz čistog interesa, a kamoli nešto više. A to što ima degena, koji misle da je priča ne telefon, isto što i sexanje, njihov problem.
Pitam se dok ovo pišem, da li će možda ovo čitati oni koji nas zovu? A sigurno će se naći pokoji... POZDRAV ZA SVE!!! :))

19.02.2006.

JOŠ JEDNA TREĆA SMJENA

Na poslu sam. Maja i ja smo jedine dežurne večeras i pravo je dosadno. Ove se noći izgleda posrećilo svima da povale nešto i mimo mašte. Pisala sam danas i jako se dobro osjećam zbog toga, valjda jer sam se nakupila svega i svačega, pa sam bila pred samom erupcijom.
Zvao me Bojan iz Zenice večeras. Joj, lik je totalni king! Jedan od onih normal boys-koji nazovu da vezemo šuplju. Kaže mi "jesi mi legla, nekako si mi prirasla srcu, ako te ne čujem par dana, nešto mi hoće biti".
Onaj kretenko s 036 po ko zna koji put večeras prekida vezu. Maja igra mina na drugom kompjuteru i pjeva. Luda je do bola-rekla liku nekidan " 9?!kad je dignut? kako te nije stid uopšte reći da imaš kurac"? Jadničak, bi mi ga žao. Al, boli nju... hehehe
Ja sam nešto pravo happy večeras. I kreativna sam. Od početka smjene (u 22h) nema gdje se nisam sexala-od plaže, magacina u Robotu, (tražio dečko da izmislim baš neobično javno mjesto u gradu), do kina... joj, kako idiotskih umova ima.
Moram vam pričati za jednog šumara iz Travnika. E taj je definitivno među prvima na top listi najglupljih, kojima sam svojim glasićem, pomogla da svrše. Zove on jedno veče u gluho doba i šapće "slušaj mala, hoću da te karam u šumi, u kojoj inače radim, moraš jako da stenješ, al ako nas čuje medo, gotovi smo".
"Kakav medo" pitam ga ja, a on, mrtav-ozbiljan "pa onaj što me ganja od prošle godine kad god sam na smjeni. Eee šta mi je jada zado taj međed, jebem li mu bukvu... al kupio sam motor i sad me boli kurac! Dodam gas i samo mu mahnem, a on urliče za mnom". I hajd ti takvom deliji budi dovoljno dobra sa dahtanjem! Kako god, nekako mu ne valja, mene sve zaboli dok čujem njega, kako stenje "svršavam". Zvao me taj šumar više puta. Svaki put udavi s medom. To mu valjda dođe ko predigra, il šta već?!
Ipak, najgori su oni totalno izopačeni, kojima moraš da piškiš i kakiš u usta, da ih siječeš žiletima i rane im posipaš sirćetom, da bi svršili. Tako traže. A takvima treba vječnost... Po 4 limita i polomiš se živ. Limit je inače sat vremena razgovora, nakon kojeg veza sama puca. Ustvari, zavisi-od hota, do hota. Negdje manje, negdje više.
Moj prvi takav psihopata, bio je neki Damir iz Bihaća. Nas 8 radilo je te noći i sve smo se izmjenjale na telefonu, nekoliko puta, al kreten nikako nije mogao. Na koncu je tražio da mu odrežemo jaja, ispržimo ih u tavi i serviramo mu ih za doručak. (usput rečeno, moje prvo bljuvanje i gubitak apetita 15 dana). Joj, nešto su se zadali zvati, stalno me prekidaju u pisanju, javit ću se kasnije, ako uhvatim vremena- al dolaze iz grada, pijani ko letve, teško...

18.02.2006.

OVAKO JE TO SVE POČELO...

Na hotu radim već 2 godine. Težak posao, zaista. Oni koji misle da tamo rade drolje, guske, glupače...hmm, grdno se varaju. Raditi na hotu ne može baš svako. Morate biti prije svega jako komunikativni, kreativni, maštoviti, pismeni, znati da glumite, da budete psiholog, socijalni radnik i mnogo toga u isto vrijeme. I ako mislite dobiti još nešto mimo mršave plate (bonus) MORATE IMATI EXTRA JAKE ŽIVCE I DOBAR ŽELUDAC!!! Nisam jednom povraćala nakon obavljenog razgovora.
Sjećam se svog prvog radnog dana...ruka mi se tresla dok sam držala slušalicu, glas podrhtavao kad sam govorila "halo". Momak je pitao u čemu sam. "U crvenim tangicama, ležim na krevetu" počela sam dobro, al na njegovo pitanje "gdje ćeš da ti ga stavim" izgubila sam se.
"Uhhhh, zar to ovako izgleda"???prošlo mi je kroz glavu i prekinula sam vezu. Cure su me hrabrile, imajući razumijevanja da mi je to prvi dan, prvi razgovor. A ja sam bila totalno down...
Kontala sam "hajd izdrži danas, sutra nećeš ni doći na ovaj jebeni posao".
Svaki naredni poziv primale su, na moju inicijativu, kolgice umjesto mene, dok nije u jednom trenutku, kada su sve bile zauzete razgovorom, zazvonio telefon. Njih 6 gledalo je u mene pogledom "javi se". Rekla sam "halo" i čula "ćao,kako se zoveš"? Momak je bio fin, jako fin, pričali smo o svemu pomalo, nije nazvao zbog sexa, već čisto onako, iz dosade. I valjda sam s njim probila led. Slijedećem sam već morala da dahćem, bilo je očajno, ali tip je valjda svršio i prekinuo vezu. Cure su mi govorile da se ne iznenadim ako mi se prvih dana pri dahtanju počne vrtjeti u glavi- i zaista jeste, prvi put kad sam dahtala duže od 3 minute. Kao s ringišpila da siđeš, majke mi! Šefica me pohvalila pri kraju radnog vremena- kao dobro mi je krenulo i biće sve ok.
Krenula sam kući. S nekim čudnim osjećajem u želucu. Dok sam se vozila tramvajem, imala sam osjećaj da svi, baš svi, znaju da radim na hotu, kao da mi na čelu piše.
Stigavši kući, mami i bratu sam rekla da sam se zaposlila na pričaonici, preko jaranice i da je cool. Mami nije bilo drago, što zbog opisa posla (kao šta ću na pričaonici), što zbog činjenice da već radim u jednom butiku i da će me 2 posla slomiti. Brat je nastavio gledati utakmicu, kao da ništa nisam ni rekla, a ja sam otišla sređivati utiske. Usput rečeno, nisam ih uspjela srediti ni do danas, jer mislim da je utiske s hota nemoguće srediti.
Slijedeći dan, nakon odrađene smjene u butiku, pojavila sam se u kancelariji, popila s curama kafu i počela primati pozive...mamina plata od 250 km, brat srednjošklac i moja plata s kašnjenjem po 4-5 mjeseci, nije imala obzira prema težini posla na hotu. Vremenom sam se opustila, naučila ono što sam trebala znati i ko eto, navikla se...
Do slijedećeg javljanja, puno pozdrava onima koji posjete moj blog!

18.02.2006.

UMORNA SAM OD SVEGA

Maloprije sam došla s posla. Sinoć je stvarno bila ludnica!!! Nismo skidale slusalice s glave. Petak... Ponekad se pitam kako uopšte uspijevam ostati bar malčice normalna uz sve te psihopate koji mi filuju mozak-svaku noć, po cijelu noć. Sinoć zove neki lik Sejo iz Tuzle. Bolesni manijak!!! Ruku na srce, nađe se i poneki normalan, koji nazove čisto iz dosade, da koju progovori, al ti su nažalost rijetki. Obično se naslušam psihopata-od kojih me glava boli danima.
Plata je tek za 15-tak dana, a mrtvi sam kokuz i nemam pojma kako ću izgurati do kraja mjeseca. U posljednje vrijeme tako sam umorna- posljedica treće smjene, koju radim neprestano jos od novembra... poželjela sam se naspavati ko čovjek, izaći ko čovjek, živjeti ko čovjek. Nemam žive veze kako ću spremiti ispit koji imam za par dana-niti imam volje da učim, niti snage da se na nešto skoncentrišem. Umorna sam fakat od svega... jebo ovakav život!!!!!!!!


<< 10/2006 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031



44585